Ђерлек је у изјави за Радио-телевизију Србије (РТС) оценио да по тој старој динамици заказивања прегледа оном пацијенту који дође 10. или 15. у месецу може бити веома угрожено здравствено стање, па и живот, и да се стога то морало променити.
Изабрани лекар поставља индикације да ли је пацијенту потребан специјалистички преглед и општа болница или здравствени центар биће у обавези да му то и обезбеде, објаснио је он и нагласио да ту не сме да буде злоупотреба и испуњавања жеља пацијентима.
Државни секретар је најавио да ће бити повећан број специјалистичких служби и ниво дијагностике у домовима здравља, и оценио да се добрим планирањем и анализом може решити 60 одсто случајева на нивоу примарне здравствене заштите, како би се растеретила секундарна и терцијарна – клинички и клиничко-болнички центри.
Он је, говорећи о томе које ће се све анализе убудуће радити у домовима здравља, рекао да ће се за почетак обављати оне које ће брзо омогућити лекарима да процене да ли је нешто хитно или није.
На пример, како је објаснио, радиће се ПСА тест код простате, на основу којег се може одмах видети да ли је стање хитно, као и хормони штитасте жлезде, где се не мора заказивати преглед код ендокринолога, па га чекати неколико месеци.
Ђерлек је навео да пацијенти који не буду могли да добију термин за специјалистички преглед треба да се обрате директору здравствене установе, јер је он лично одговоран за обезбеђивање термина пацијентима, а друга могућност је Кабинет Министарства здравља, где се притужба може упутити преко имејла или писаним путем.
Истовремено, он је подсетио на то да је са министарком здравља Даницом Грујичић обилазио здравствене станице у мањим местима и селима, при чему је утврђено да су оне у знатно лошијем стању него што је то у већим градовима.
Према његовим речима, те амбуланте су доста старе и већина је неприступачна и није достојна 21. века, због чега ће се направити анализа да ли ће се правити нове амбуланте које ће имати један вид мале дијагностике и где ћемо тражити лекаре који ће ту радити.
Државни секретар је подвукао да ће тим лекарима морати да се пружи нека мотивација, попут добијања запослења на неодређено време, обезбеђивања брзе специјализације и усавршавања, али и опремања амбуланти савременим апаратима, како не би само мерили пацијентима крвни притисак и прослеђивали даље на секундарни и терцијарни ниво.
Он је као пример навео Општину Мали Зворник, која је спремна да плаћа станарину лекарима које раде у тим амбулантама, које су смештене у месним заједницама и селима, и да им чак из свог буџета повећају плате од 20 до 30 одсто.
Ђерлек је, одговарајући на питање да ли је већ сада направљен план како да се смање листе чекања, рекао да ће то углавном бити нека врста допунског рада, док је друга идеја да се пацијенти из једног региона упућују у друге регионе где су краће листе чекања.
Постоји и трећи начин, а то је да свака установа ради свој посао, нагласио је он и као пример навео ортопедију, којом се многе болнице веома мало баве, док Бањица, као најспецијализованија установа за ортопедска стања, има листу од 30.000 људи на чекању.
Траума се мора радити у општим боницама, а високоспецијализоване операције у клиничким центрима, закључио је државни секретар.