Гојковић је, отварајући конференцију посвећену родној равноправности, у организацији Женске парламентарне мреже и Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, навела да је у претходном периоду унапређен нормативни оквир како би се борба против насиља над женама учинила ефикаснијом.
Председница Координационог тела је подсетила на то да Закон о спречавању насиља у породици, који се примењује од јуна 2017. године, предвиђа координирани рад надлежних институција и то на свим нивоима – републичком, покрајинском и локалном, међу ресорним министарствима и државним институцијама.
Према њеним речима, овај закон предвиђа изрицање хитних мера према насилнику које могу да трају 48 часова, а њихова главна сврха је да се он, пре свега, удаљи од жртве.
Друга важна новина у овом закону је формирање група за координацију и сарадњу чији је задатак креирање индивидуалних планова заштите, у договору са жртвом насиља, предочила је она, додавши да су предвиђене и специјализоване обуке за полицијске службенике, јавне тужиоце и судије, како би у контакту са жртвом, али и насилником, пружили адекватан одговор.
Гојковић је указала на то да нови Закон о родној равноправности, такође, кровни у тој области, предвиђа мере и активности усмерене на сузбијање родно заснованог насиља.
Између осталог, специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља: СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатну правну помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, као и рад са починиоцима, рекла је председница Координационог тела.
Према њеним речима, усвојена је и Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025, која је усклађена са Истанбулском конвенцијом и међународним препорукама.
Она је нагласила да су створени сви предуслови да међуресорна сарадња и координација буду јаче, а подршка жртвама насиља адекватна и правовремена, али да и даље забрињавају подаци о броју жена жртава насиља, поготово број са смртним исходом.
Према њеним речима, подаци показују да је у овој години 26 жена изгубило живот у партнерском и породичном насиљу, а да је само у последњој деценији убијено 300 жена, што захтева потребу да се говори о важности институционалне реакције на родно засновано насиље и фемицид.
Председница Координационог тела је оценила да је потребна потпуна и доследна примена донетих закона и коришћење свих механизама које закон омогућава како би се наше друштво изборило са насиљем над женама.
Гојковић је истакла да је неопходно радити на ширењу друштвене свести о штетности родно заснованог насиља, узимајући у обзир чињеницу да 85 одсто грађана сматра да је родно засновано насиље у Србији уобичајена појава, а 29 одсто или скоро трећина сматра да је насиље приватна ствар и да треба да се реши у оквиру породице.
Не сме бити никаквог оправдања или релативизације насиља над женама. На свима нама је да допринесемо изградњи друштва у коме се насиље над женама неће толерисати и у коме ће насилник и одговарати пред законом и бити на стубу срама, поручила је она.
Председница Координационог је изразила уверење да се може створити безбедно окружење за све жене и девојчице у Србији уколико постоји ефикасан и активан заједнички, мултисекторски и координисан рад институција, на чему као друштво морамо да радимо.
Гојковић је рекла и да су скупови попут овог прилика да се сагледају сви аспекти тог комплексног питања и да се учешћем пружи подршка тежњи ка нултој толеранцији према родно заснованом насиљу.