Министарство за европске интеграције Владе Републике Србије саопштило је данас да је редовно истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије” показало да 43 одсто грађана Србије подржава чланство земље у Европској унији.
Министарство за европске интеграције Владе Републике Србије саопштило је данас да је редовно истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије” показало да 43 одсто грађана Србије подржава чланство земље у Европској унији.
Поменуто истраживање, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије (без Косова и Метохије), спровело је ресорно министарство, према стандарду Евробарометра.
Према резултатима истраживања, уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ?”, 43 одсто грађана Србије гласало би за, 32 одсто против, 13 одсто уопште не би гласало, а 12 не зна шта би одговорило на ово питање.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, остала висока. Од укупног броја испитаника, две трећине (65 одсто) сматра да би реформе неопходне за улазак наше државе у ЕУ требало спроводити због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 28 одсто испитаника је од понуђених одговора препознало да је ЕУ највећи донатор нашој држави, а иза се налазе Кина, Русија и Норвешка.
Поредећи са званичним подацима о билатералној помоћи, грађани су у праву када идентификују ЕУ као највећег донатора јер је од 2000. до краја 2020. године са 5,3 милијарди евра реализованих бесповратних средстава допринела развоју Србије, при чему су највећи билатерални донатори Немачка, Шведска и Италија.
Tрећина испитаника упозната је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани ЕУ средствима, посебно у областима заштите животне средине, образовања, здравства, науке и иновација, прекограничне сарадње, енергетике, културе, транспорта, пољопривреде, развоја приватног сектора, реформе јавне управе и правосуђа и унутрашњих послова.
У пограничним областима тај проценат је много већи јер чак половина испитаника (48 одсто) зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње, а више од 80 одсто њих се у потпуности или делимично слаже да види конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова Уније, док 38 одсто грађана сматра да би и држава и они лично имали користи (или много користи) од чланства Србије у ЕУ.
Грађани сматрају да ће највише користи од уласка наше државе у ЕУ имати велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа (укупно 35 одсто), здравство 11 одсто, школство 10 одсто, судство и социјална заштита по седам одсто. С друге стране, 21 одсто грађана мисли да ће домаћа пољопривреда највише изгубити уласком Србије у ЕУ.
Борбу против корупције и реформу здравственог система (по 17 одсто), бољу заштиту људских права, реформу образовног система (по 12 одсто) и реформу правосуђа (11 одсто) грађани виде као најзначајније користи и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот. Следеће по важности за грађане су унапређење пољопривреде (11 одсто) и боља заштита животне средине са 10 одсто.
За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ (15 одсто), више могућности запошљавања (14 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (13 одсто), али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.
Занимљив је податак да је највећи проценат грађана изразио спремност да измени досадашње животне навике, ако је у циљу уласка у ЕУ. Чак 41 одсто грађана се изјаснило да су спремни да, на пример, почну да одвајају смеће за рециклажу, да плаћају кауцију за ПЕТ амбалажу и штеде енергију и воду.
Трећина наводи да би била спремна да мења и своје радне навике са истим циљем, пре свега радно време, дужину годишњег одмора и бенефиције које има на послу.
На питање у каквом би друштвеном систему волели да живе, грађани као узор најпре наводе Швајцарску (25 одсто), а потом Немачку (20 одсто) и Норвешку (14 одсто).