Министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије Јелена Беговић изјавила је данас да наука у Србији није довољно видљива и да треба наћи прави начин и језик како би науку, која објашњава природу и друштвене процесе који су изузетно компликовани, приближили свима.
П:
О:
Читај ми
Почетак градње комплекса БИО4 кампуса ове године
Београд,
19. фебруар 2023.
Беговић је, у интервјуу за лист „Новости“, указала на то да је јако битно успоставити добру комуникацију, посебно сада када се технологије развијају изузетном брзином, открића дешавају на дневном нивоу, а људи ван науке то тешко прате.
Она је напоменула да постоји проблем и са примањима истраживача који, због своје комплексности, упркос покушајима, још није превазиђен и додала да је решавање тог изазова један од приоритета Министарства.
Жеља нам је да омогућимо фер расподелу примања истраживачима, како по звању тако и по успеху. Један од предуслова за ово је и увођење е-науке, јединственог информационог система у оквиру којег ће бити и база података истраживача у Србији, као и све информације о њиховој продукцији, најавила је Беговић.
Према њеним речима, за увођење овакве промене потребно је време, тако да је током ове године потребно изменити одређене законе или постојеће допунити или променити, како би наука у том смислу била јасно дефинисана.
Што се тиче БИО4 кампуса као једног од највећих пројеката ресора науке, министарка је рекла да се почетак градње овог комплекса, у којем ће бити објекти факултета, института, научно-технолошког парка, конференцијског и мултимедијалног центра, очекује ове године, а завршетак крајем 2025.
Изградња објеката величине 110.000 квадратних метара је процењена на око 200 милиона евра, а предвиђена је и опрема у вредности од 100 милиона евра. Изградња ће бити финансирана из буџета, а највероватније преко кредита Европске банке за обнову и развој, објаснила је Беговић.
Према њеним речима, овај кампус ће бити значајан јер ће окупити и концентрисати експерте, знање, идеје, предузетнике, велике компаније како би што ефикасније одговорили на изазове које природа али и људи стварају.
Одлазак високообразованих људи из Србије министарка види као проблем са којим се суочавају и много развијеније земље, јер како је рекла, свако тражи бољу прилику за себе.
Верујем у то да је улагање у образовање, истраживање и научни екосистем увек део решења јер људима даје прилику да развијају своје капацитете, али и да кроз различите активности омогућавају квалитетнији живот себи и другима. Добар и стимулитаван екосистем тј. окружење је клучан фактор, без обзира на то да ли говоримо о научном, чисто пословном или неком оквиру између ова два, рекла је министарка.
Она је нагласила да ће разни подстицаји које је држава већ увела за компаније које се баве истраживањем и развојем или које сарађују са академском заједницом сигурно на позитиван начин допринети и економском развоју земље, те ће бољи стандард и привлачно окружење спречити људе да оду, али и привући друге да се врате или да дођу у нашу земљу.
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања
-
Београд, 31. јул 2024.Држава ради на јачању рударског сектора по свим еколошким...