Грујичић је у Копенхагену разговарала са регионалним директором СЗО за Европу Хансом Клугеом о бољем дефинисању обима будуће сарадње на интегрисаном моделу примарне здравствене заштите у нашој земљи.
Она је том приликом објаснила да примарна здравствена заштита подразумева низ здравствених услуга, укључујући заштиту менталног здравља, као и већи фокус на сузбијању незаразних болести повезаних са употребом дувана.
Србија је поносна на своја достигнућа у последњих десет година када је у питању инфраструктура и изградња нових здравствених установа, али сада је време да се фокусирамо на организацију и унапређење здравствене заштите, посебно на примарну здравствену заштиту, подвукла је министарка.
Због пандемије COVID-19, како је указала, следеће приоритетно питање јесте даље јачање отпорности здравственог система Србије како би се боље припремио да одговори на све будуће ванредне ситуације.
Клуге је рекао да је Регионална канцеларија СЗО за Европу похвалила Србију због тога што је прихватила приступ јавном здрављу који подразумева бољу припрему за захтевније ванредне ситуације и истовремено залагање за доступност свима услуга јавног здравља.
У наредних шест месеци СЗО ће подржати успостављање пилот пројекта за унапређење примарне здравствене заштите у Србији са фокусом на улагања у људске ресурсе, превенцију и лечење незаразних болести попут рака, као и на побољшаном приступу програму менталног здравља.
СЗО и Србија ће заједно радити на аспектима управљања здравственим информационим системима и приступу здравству кроз електронски систем, као и на пружању континуиране подршке јачању капацитета Националног регулаторног тела за анализу вакцина, лекова, залиха крви и крвних производа.
Циљ сарадње јесте и припрема Србије за потпуни трансфер знања и технологија за мРНА вакцине, уз производњу безбедних лекова и других производа у складу са највишим међународним стандардима.