П:
О:
Читај ми
Аграрни буџет за ову годину приближно 26 милијарди динара
Београд,
20. јун 2007.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Слободан Милосављевић изјавио је данас да ће предложени аграрни буџет за ову годину у нешто већем износу од 26 милијарди динара, уз рационализацију и прерасподелу, бити довољан да се пројекти који су до сада започети и спроведу.
Слободан Милосављевић
Аутор:
Танјуг
Милосављевић је након јавне дискусије о националној стратегији пољопривреде и развоја села, која је одржана у Привредној комори Србије, рекао да је до сада, у периоду привременог финансирања, за аграр Србије утрошено приближно седам милијарди динара.
Министар је истакао да је ове године буџет нешто мањи због неадекватне реализације прошлогодишњег, и подсетио на то да је он износио 27,6 милијарди динара, а да је реализована приближно 21 милијарда динара.
Према његовим речима, рестрикције ће бити у оним областима у којима ни у првом полугођу ове године ни прошле године средства нису потрошена, а то се пре свега односи на замену пољопривредне механизације, али и на кредите који нису потрошени а били су предвиђени прошлогодишњим буџетом.
Он је истакао да ће обећање о субвенцији од у просеку 100 евра по хектару за регистрована пољопривредна газдинства бити испуњено у циљу побољшања положаја пољопривредних произвођача.
То планирамо да испунимо кроз четири вида помоћи пољопривреди – регресима за гориво и ђубриво, за семенски материјал и за јесењу сетву, објаснио је Милосављевић.
Такође, министар је указао на то да ће за сва четири основа бити могуће искористити субвенцију од 100 евра, али да ће износ за неке културе бити виши, а за неке нижи.
Он је додао да је циљ промена производње у корист оних култура за које постоји тражња и на које морају да се навикну домаћи произвођачи.
Према његовим речима, те рентабилније културе су дуван, хмељ, индустријско биље, винова лоза и јагодичасто воће.
Министар је најавио да ће поменута јавна расправа трајати до краја јула, при чему се усвајање документа у Скупштини Србије очекује крајем јесени, а најкасније до краја године. Милосављевић је истакао да би национална стратегија пољопривреде и развоја села требало да обухвати мишљења, идеје и сугестије пољопривредних произвођача, научне јавности, али и представника локалне самоуправе. Он је изразио очекивање да ће пољопривреда Србије и пре уласка наше земље у ЕУ постати европска, и напоменуо да би председници општина и други представници локалних самоуправа требало да, поред средстава из аграрног буџета, буду спремни и да сами уложе новац у пројекте за које се залажу. Председник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић нагласио је да Србија може створити сопствени пољопривредни бренд јер је ово подручје на којем се производи генетски немодификована храна. Јевтић је указао на то да би, према пројекцијама аграрних стручњака, Србија до 2012. године, сходно својим потенцијалима, могла да извози производе у вредности од 10 милијарди евра и да запосли 300.000 људи у аграру, и оценио да је неопходно усмерити више подстицајних мера у ту област која има потенцијал да се успешно развија. Скупу су присуствовали и представници удружења и савеза произвођача, директори највећих пољопривредних предузећа и института, представници пољопривредних факултета и председници општина у Србији.
Министар је истакао да је ове године буџет нешто мањи због неадекватне реализације прошлогодишњег, и подсетио на то да је он износио 27,6 милијарди динара, а да је реализована приближно 21 милијарда динара.
Према његовим речима, рестрикције ће бити у оним областима у којима ни у првом полугођу ове године ни прошле године средства нису потрошена, а то се пре свега односи на замену пољопривредне механизације, али и на кредите који нису потрошени а били су предвиђени прошлогодишњим буџетом.
Он је истакао да ће обећање о субвенцији од у просеку 100 евра по хектару за регистрована пољопривредна газдинства бити испуњено у циљу побољшања положаја пољопривредних произвођача.
То планирамо да испунимо кроз четири вида помоћи пољопривреди – регресима за гориво и ђубриво, за семенски материјал и за јесењу сетву, објаснио је Милосављевић.
Такође, министар је указао на то да ће за сва четири основа бити могуће искористити субвенцију од 100 евра, али да ће износ за неке културе бити виши, а за неке нижи.
Он је додао да је циљ промена производње у корист оних култура за које постоји тражња и на које морају да се навикну домаћи произвођачи.
Према његовим речима, те рентабилније културе су дуван, хмељ, индустријско биље, винова лоза и јагодичасто воће.
Министар је најавио да ће поменута јавна расправа трајати до краја јула, при чему се усвајање документа у Скупштини Србије очекује крајем јесени, а најкасније до краја године. Милосављевић је истакао да би национална стратегија пољопривреде и развоја села требало да обухвати мишљења, идеје и сугестије пољопривредних произвођача, научне јавности, али и представника локалне самоуправе. Он је изразио очекивање да ће пољопривреда Србије и пре уласка наше земље у ЕУ постати европска, и напоменуо да би председници општина и други представници локалних самоуправа требало да, поред средстава из аграрног буџета, буду спремни и да сами уложе новац у пројекте за које се залажу. Председник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић нагласио је да Србија може створити сопствени пољопривредни бренд јер је ово подручје на којем се производи генетски немодификована храна. Јевтић је указао на то да би, према пројекцијама аграрних стручњака, Србија до 2012. године, сходно својим потенцијалима, могла да извози производе у вредности од 10 милијарди евра и да запосли 300.000 људи у аграру, и оценио да је неопходно усмерити више подстицајних мера у ту област која има потенцијал да се успешно развија. Скупу су присуствовали и представници удружења и савеза произвођача, директори највећих пољопривредних предузећа и института, представници пољопривредних факултета и председници општина у Србији.
-
Београд, 29. јул 2024.Преко еПисарнице држава доступна грађанима 24 часа дневно
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе