Грујичић је, гостујући у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, оценила да је проблем људи који негирају лош утицај уранијума и осиромашеног уранијума то што не разумеју шта је канцерогенеза.
Радијација постоји у тренутку када дође до експлозије, после тога наночестице улазе у плућа, дигестивни тракт, у бубреге и онда се може сваког тренутка очекивати да та алфа честица, која је 50 пута канцерогенија него било која, изађе из једног атома осиромашеног уранијума и од нормалне направи малигну ћелију, објаснила је министарка.
Она је указала на то да је седам година након бомбардовања уочен најпре пораст оболелих од леукемије, лимфома, као и да су то такозвани системски малигнитети, а да се солидни тумори појављују после 10, 15 година у повећаном броју, при чему су и агресивнији.
Ако сте раније, на пример, на мозгу имали тумор који је локализован у чеоном, потиљачном или слепоочном режњу, сада имате све више и више таквих тумора у целом овом делу мозга. Буквално су тумори постали болести мозга, објаснила је Грујичић.
Према њеним речима, много је учињено последњих десетак година да нико не чека на зрачну терапију, да имамо 21 линеарни акцелератор, два икс ножа, један гама нож, као и да ћемо добити и магнетни нож.
Више од 80 нових лекова је стављено на листу Фонда. Лечење је далеко боље, али смо и даље на врху по броју смртности и ја као клиничар то могу да објасним једино агресивношћу тумора, истакла је министарка.
Грујичић је додала да је таква ситуација, не само код нас, него и у околним земљама, оценивши да се у пролеће 1999. године десила регионална еколошка катастрофа.
То је био један ружан и нечовечан експеримент над читавим регионом, не само над Србијом и Црном Гором, и ја се надам да ће међународна научна заједница схватити да то на научан начин треба да испита и посебно да се забрани оружје са осиромашеним уранијумом, поручила је министарка.