П:
О:
Читај ми
У Здравственом центру Зајечар отворен реновирани Операциони блок
Београд,
27. јун 2007.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић и шеф Оперативног центра Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) Христос Гофас отворили су данас реновирани Операциони блок у Здравственом центру Зајечар.
У саопштењу Министарства здравља наводи се да је Операциони блок реновиран средствима кредита Европске инвестиционе банке у оквиру пројекта "Хитна реконструкција 20 болница у Србији".
У оквиру пројекта у Зајечару реконструисан је пројемно-тријажни блок и замењени прозори на главној болничкој згради, реновирана котларница и систем грејања, а радови на доградњи и адаптацији Инфективног одељења још су у току.
У обнову инфраструктуре ЗЦ Зајечар уложено је три милиона евра, а центар је добио и нову медицинску опрему вредну 930 хиљада евра, од које је посебно значајан 4Д колор-доплер ултразвучни апарат и дигитални рендген.
У саопштењу се подсећа на то да поменути пројекат, чија је реализација започела 2003. године, траје до септембра ове године и подразумева хитно улагање 50 милиона евра у радове који су били неопходни у болницама како би се услови за лечење болесника довели на нормални ниво.
Главни акценат помоћи ЕУ грађанима Србије у области здравства током зиме 2001/2002. године био је у обезбеђивању енергената за болнице и лекова који су тада недостајали.
После донација ЕУ и појединачних донација Норвешке, Кине, Јапана, Италије и многих других земаља, уследило је дефинисање здравствене политике Србије и стратегије "Боље здравље за све у трећем миленијуму" са акционим планом до 2015. године, који је обухватао опсежну анализу нашег система здравствене заштите.
Један од првих пројеката ове анализе, који је спроведен уз подршку ЕАР-а, била је анализа стања у болницама која је показала да је у свим болницама у Србији стање инфраструктуре, зграда, опреме и услова лечења на скали од 0 до 100 у већини установа било испод 50, а у само неколико болница преко 60.
Због тога је од Европске инвестиционе банке затражен повољан зајам који би омогућио хитну интервенцију, да би се након тога приступило одабиру болница, при чему се водило рачуна о томе да сваки део Србије буде покривен.
Пројекат је подразумевао хитну интервенцију на инфраструктури и зградама, као што је промена прозора, преуређење система грејања, мењање кухиња, набављање генератора, поправљање инсталација струје, санитарних чворова, перионица веша, кровова, као и реконструкцију читавих хируршких блокова у које у претходних двадесет година није улагано.
Поред радова на основној инфраструктури, значајан део новца уложен је у медицинску опрему, и то у ону која је била хитна и приоритетна.
Трећи део пројекта подразумевао је унапређење менаџмента у болницама, при чему су одабране три болнице у Суботици, Лесковцу и Параћину у којима је било погодно радити на унапређењу менаџмента, да би потом то искуство било примењено на остале болнице које су учествовале у пројекту.
То искуство подразумевало је подршку управама да науче нове вештине прављења бизнис планова, анализе трошкова, спровођења уштеде и преусмеравања средстава према приоритетима.
На крају пројекта може се констатовати да је у многим болницама дошло до значајних промена у начину организације рада, што је и била основна идеја пројекта.
Уз пројекте "Развој здравства Србије" и "Енергетска ефикасност у 16 болница" омогућено је да се ове године постигне бољи модел организовања болничког рада који треба да представља основу за ефикасно коришћење средстава која се добијају из Републичког завода за здравствено осигурање за лечење болесника.
Истовремено, ово је и добра основа за то да болнице у Србији у будућности буду са мање кревета, а више једнодневне хирургије, уз развијање неких програма којих до сада није било, као што је палијативно збрињавање.
Такође, савремена болница треба да буде флексибилна у организацији, мобилна и да мења број кревета по одељењима према потребама, као и да константно унапређује квалитет и има информациони систем.
Оно што је у овим пројектима најважније јесте да пацијент увиди да је све што је урађено усмерено на побољшање и поправљање услова лечења у свим болницама, али и на јачање поверења грађана у све запослене у здравственој установи, који ће се налазити у пријатнијем радном окружењу и бити боље мотивисани.
Очекивани резултати овог пројекта су уштеда 30 одсто енергије зато што је промењено грејање, поправљени прозори и уведена изолација, а предвиђена је и уштеда на грејању јер се у неким болницама са мазута прешло на гас.
Позитивни резултати "Хитне реконструкције 20 болница у Србији" су и то да операције буду безбедније, с обзиром на то да се изводе у новим операционим блоковима, да храна буде боље спремљена и поузданија, као и да одељења изгледају другачије и боље.
Пројекат је заправо почетак инвестирања које ће бити настављено из буџетских средстава, што је видљиво у неким болницама у које се сада инвестира из Националног инвестиционог плана, али циљ је одржив систем финансирања на дужи рок који ће омогућити да више никада не буде потребно да се одједном уложи огромна количина новца у болнице.
У оквиру пројекта у Зајечару реконструисан је пројемно-тријажни блок и замењени прозори на главној болничкој згради, реновирана котларница и систем грејања, а радови на доградњи и адаптацији Инфективног одељења још су у току.
У обнову инфраструктуре ЗЦ Зајечар уложено је три милиона евра, а центар је добио и нову медицинску опрему вредну 930 хиљада евра, од које је посебно значајан 4Д колор-доплер ултразвучни апарат и дигитални рендген.
У саопштењу се подсећа на то да поменути пројекат, чија је реализација започела 2003. године, траје до септембра ове године и подразумева хитно улагање 50 милиона евра у радове који су били неопходни у болницама како би се услови за лечење болесника довели на нормални ниво.
Главни акценат помоћи ЕУ грађанима Србије у области здравства током зиме 2001/2002. године био је у обезбеђивању енергената за болнице и лекова који су тада недостајали.
После донација ЕУ и појединачних донација Норвешке, Кине, Јапана, Италије и многих других земаља, уследило је дефинисање здравствене политике Србије и стратегије "Боље здравље за све у трећем миленијуму" са акционим планом до 2015. године, који је обухватао опсежну анализу нашег система здравствене заштите.
Један од првих пројеката ове анализе, који је спроведен уз подршку ЕАР-а, била је анализа стања у болницама која је показала да је у свим болницама у Србији стање инфраструктуре, зграда, опреме и услова лечења на скали од 0 до 100 у већини установа било испод 50, а у само неколико болница преко 60.
Због тога је од Европске инвестиционе банке затражен повољан зајам који би омогућио хитну интервенцију, да би се након тога приступило одабиру болница, при чему се водило рачуна о томе да сваки део Србије буде покривен.
Пројекат је подразумевао хитну интервенцију на инфраструктури и зградама, као што је промена прозора, преуређење система грејања, мењање кухиња, набављање генератора, поправљање инсталација струје, санитарних чворова, перионица веша, кровова, као и реконструкцију читавих хируршких блокова у које у претходних двадесет година није улагано.
Поред радова на основној инфраструктури, значајан део новца уложен је у медицинску опрему, и то у ону која је била хитна и приоритетна.
Трећи део пројекта подразумевао је унапређење менаџмента у болницама, при чему су одабране три болнице у Суботици, Лесковцу и Параћину у којима је било погодно радити на унапређењу менаџмента, да би потом то искуство било примењено на остале болнице које су учествовале у пројекту.
То искуство подразумевало је подршку управама да науче нове вештине прављења бизнис планова, анализе трошкова, спровођења уштеде и преусмеравања средстава према приоритетима.
На крају пројекта може се констатовати да је у многим болницама дошло до значајних промена у начину организације рада, што је и била основна идеја пројекта.
Уз пројекте "Развој здравства Србије" и "Енергетска ефикасност у 16 болница" омогућено је да се ове године постигне бољи модел организовања болничког рада који треба да представља основу за ефикасно коришћење средстава која се добијају из Републичког завода за здравствено осигурање за лечење болесника.
Истовремено, ово је и добра основа за то да болнице у Србији у будућности буду са мање кревета, а више једнодневне хирургије, уз развијање неких програма којих до сада није било, као што је палијативно збрињавање.
Такође, савремена болница треба да буде флексибилна у организацији, мобилна и да мења број кревета по одељењима према потребама, као и да константно унапређује квалитет и има информациони систем.
Оно што је у овим пројектима најважније јесте да пацијент увиди да је све што је урађено усмерено на побољшање и поправљање услова лечења у свим болницама, али и на јачање поверења грађана у све запослене у здравственој установи, који ће се налазити у пријатнијем радном окружењу и бити боље мотивисани.
Очекивани резултати овог пројекта су уштеда 30 одсто енергије зато што је промењено грејање, поправљени прозори и уведена изолација, а предвиђена је и уштеда на грејању јер се у неким болницама са мазута прешло на гас.
Позитивни резултати "Хитне реконструкције 20 болница у Србији" су и то да операције буду безбедније, с обзиром на то да се изводе у новим операционим блоковима, да храна буде боље спремљена и поузданија, као и да одељења изгледају другачије и боље.
Пројекат је заправо почетак инвестирања које ће бити настављено из буџетских средстава, што је видљиво у неким болницама у које се сада инвестира из Националног инвестиционог плана, али циљ је одржив систем финансирања на дужи рок који ће омогућити да више никада не буде потребно да се одједном уложи огромна количина новца у болнице.
-
Београд, 14. јануар 2025.Потписан Протокол о сарадњи Министарства културе и Министарства...
-
Београд, 14. јануар 2025.Убрзати приступање наше земље ЕУ испуњавањем обавеза из тог...
-
Београд, 14. јануар 2025.Жигманов честитао Дан националне културе Румуна у Србији
-
Београд, 13. јануар 2025.Ухапшене две особе због 14 кривичних дела тешке крађе
-
Београд, 13. јануар 2025.Решавање свих отворених питања са репрезентативним синдикатима...
-
Београд, 13. јануар 2025.У Србији смањен број миграната за 82,10 одсто
-
Београд, 11. јануар 2025.Обавезна регистрација припејд бројева до 10. фебруара
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...