Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је синоћ да је Агенција за оцену кредитног рејтинга „Standard and Poor’s“ потврдила кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, уз стабилне изгледе за његово даље повећање.
Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је синоћ да је Агенција за оцену кредитног рејтинга „Standard and Poor’s“ потврдила кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, уз стабилне изгледе за његово даље повећање.
Потврда кредитног рејтинга, у актуелним условима неизвесности у међународном окружењу, доказ је да се Влада Србије одговорно суочава са датим изазовима.
Премда су размере економске кризе велике, као и негативни ефекти који из ње проистичу, Србија је успела да очува макроекономску и финансијску стабилност и задржи снажне изгледе за дугорочни раст.
Агенција наводи да би кредитни рејтинг Србије могао да буде побољшан уколико би се раст српске привреде убрзао изнад очекивања, а негативне последице геополитичке неизвесности задржале под контролом.
“Standard and Poor’s“ оцењује да је привреда Србије наставила да расте солидним темпом у 2022. години, да ће успоравање у 2023. години бити само краткотрајно, а након тога се очекује раст од три одсто 2024.-2026. године, који ће бити подстакнут побољшањем глобалних економских услова, домаћим инвестицијама и потрошњом.
Банкарски сектор је наставио успешно пословање, а банке су остале профитабилне и ликвидне. Ниво проблематичних кредита (НПЛ) достигао је историјски минимум од три одсто, што је значајно побољшање у односу на највиши ниво од чак 22 одсто у 2015. години.
Висок прилив страних директних инвестиција и други финансијски приливи омогућили су повећање девизних резерви на више од 21 милијарде евра на крају фебруара 2023. године, што представља рекордни ниво.
Предвиђања су да ће српска економија и у наредном периоду наставити са привлачењем страних директних инвестиција које ће превасходно бити усмерене на финансирање великих инфраструктурних пројеката.
Агенција процењује да ће фискални дефицит достићи 3,3 одсто БДП-а у 2023. години. Након ове године, Влада ће се вратити на своје конзервативно фискално управљање и циљани буџетски дефицит од један до два одсто БДП-а.
Имајући у виду пројектоване фискалне изгледе, јавни дуг ће остати стабилан у наредним годинама, а Агенција оцењује да ће доћи до његовог смањивања на око 47 одсто БДП-а до 2026. године.
У извештају се, такође, наводи да ће у условима глобалне неизвесности, енергетске и економске кризе и растуће инфлације, помоћ Србији бити и подршка Међународног монетарног фонда, која ће обезбедити додатну сигурност српским финансијама и омогућити ефикасније управљање јавним сектором.
Очување кредитног рејтинга, као једног од најзначајнијег економског параметра државе, имаће позитивне ефекте на њен статус код међународних финансијских институција и преговарачку позицију приликом уговарања кредитних аранжмана.
Србија je, упркос кризи и неизвесности у међународном окружењу, успела да одговори на изазове, настави са инвестицијама, очува привредни раст, финансијску и економску стабилност, закључује се у извештају.