Mинистарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић обишла је данас, заједно са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелом Жиофреом и амбасадорком Немачке Анке Конрад, радове на изградњи ветропарка „Костолацˮ, који ће снабдевати енергијом више од 30.000 домаћинстава.
П:
О:
Читај ми
Интензивни радови на изградњи ветропарка „Костолацˮ
Костолац,
5. децембар 2024.
Инвестиција је вредна 144 милиона евра и финансира се из Немачке развојне сарадње кроз кредит KfW банке од 110 милиона евра, бесповратна средства ЕУ у износу од 30 милиона евра, док део средстава обезбеђује ЕПС.
Ђедовић Хандановић је навела да је реч о првој ветроелектрани „Електропривреде Србијеˮ, која ће са капацитетом од 66 мегавата додатно повећати сигурност снабдевања електричном енергијом и унапредити агенду декарбонизације наше земље.
Министарка је истакла да је овај ветропарк део настојања Србије да, као и друге европске земље, производи више чисте енергије за грађане и привреду и да смањује зависност од фосилних горива.
Она је указала на то да старо рударско одлагалиште на овај начин постаје и место на којем ће се производити чиста енергија са мањим утицајем на животну средину.
До краја деценије скоро сваки други мегават-час електричне енергије производиће се из обновљивих извора енергије, што је показатељ да смо покренули незаустављив процес енергетске транзиције, рекла је министарка и додала да је то потврдила и Енергетска заједница, означивши Србију као лидера у спровођењу реформи у овој области.
Ђедовић Хандановић је изразила захвалност ЕУ на издвајању поменутих бесповратних средстава, као и Немачкој на повољним условима кредитирања и додатном гранту кроз Развојну банку KfW.
Жиофре је оценио да је ветропарк „Костолацˮ значајно достигнуће у енергетској транзицији Србије и сведочанство снажног партнерства Србије и ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији је истакао да је овај пројекат усклађен са Зеленом агендом ЕУ за Западни Балкан и да представља конкретан корак ка декарбонизацији и одрживом енергетском развоју.
Користећи енергију ветра, Србија не само да смањује зависност од фосилних горива, већ и унапређује своје климатске обавезе и обезбеђује чистију будућност за грађане, предочио је он, додавши да Унија подржава трансформацију енергетског сектора Србије и да је од 2000. године уложила више од милијарду евра бесповратних средстава.
Од побољшања енергетске ефикасности до подстицања пројеката обновљиве енергије, посвећени смо помагању Србији да изгради отпоран и модеран енергетски систем, а ово партнерство, засновано на Европском зеленом договору и Зеленој агенди за Западни Балкан, показује да одрживи раст и заштита животне средине могу да иду руку под руку, подржавајући напредак Србије ка интеграцији у ЕУ и зеленијој будућности, нагласио је Жиофре.
Конрад је навела да је Немачка поносна на то што подржава изградњу прве јавне ветроелектране у Србији као дела дугогодишње развојне сарадње на транзицији ка зеленој енергији, која траје од 2000. године.
Према њеним речима, овај пројекат помаже Србији да смањи зависност од фосилних горива и до 2050. године оствари своје циљеве ка неутралности угљеника.
Генерални директор ЕПС АД Душан Живковић рекао је да су у току интензивни радови на све четири локације, да је до сада бетонирано 15 темеља, да су изграђени ветрогенератори ВГ7 и ВГ6 и да следи градња ветрогенератора 1.
Према његовим речима, гради се трафо-станица, разводно постројење и унутрашња кабловска мрежа, а планирано је да се радови заврше средином 2025. године.
За пројекат су добијене све грађевинске дозволе, а ветропарк ће годишње производити 187 милиона киловат-часова, објаснио је он.
Аутор фотографија: Ана Паунковић
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...
-
Београд, 5. децембар 2024.Наставак улагања у пољопривредно-прехрамбени сектор
-
Београд, 29. новембар 2024.Подршка државе сектору винарства и виноградарства
-
Београд, 29. новембар 2024.Раст индустријске производње у октобру 8,1 одсто
-
Београд/Минхен, 29. новембар 2024.Висок ниво баварских инвестиција у Србији
-
Београд, 28. новембар 2024.Приоритет државе очување домаће производње јестивих уља