Мишчевић је, у изјави за агенцију Танјуг, истакла да Министарство за европске интеграције улаже максималну енергију у што бољу и ефикаснију координацију у оквиру спровођења реформи на европском путу наше земље.
Настојимо да грађанима пружимо јасну информацију о томе како и зашто се усклађујемо са стандардима ЕУ, а нарочито како то утиче на наш свакодневни живот, објаснила је министарка.
Циљ нам је да се боље разуме да све што радимо у областима владавине права, права мањина, транспарентнијег рада јавне управе, дигитализације, животне средине, енергетске стабилности, изградње инфраструктуре, али и у сегменту образовања и здравства доприноси управо грађанима Србије, истакла је она.
Министарка је нагласила да је приоритет рада ове владе унапређење владавине права, правосудна реформа, унапређење спровођења заштите људских права, али и наставак борбе против корупције, организованог криминала и тероризма, као и управљање миграцијама.
Према њеним речима, све ово има за циљ достизање стандарда који су саставни део преговарачког процеса, али и који представљају примере добре праксе држава чланица Уније.
Она је, када су у питању планови за наредни период, подсетила на то да је ово министарство надлежно за утврђивање развојних циљева и приоритета за финансирање из ИПА средстава и развојне помоћи, као и за припреме за коришћење структурних и кохезионих фондова.
Крајем прошле године, како је подсетила, усвојен је Оквирни споразум о финансијском партнерству Србије и ЕУ за период од седам година, на основу којег је Србији доступан износ од оквирно 1,4 милијарде евра бесповратне помоћи.
До сада је успешно завршено програмирање три годишња национална програма, чиме је обезбеђен износ од приближно 450 милиона евра подршке ЕУ за реализацију реформских процеса и приоритета, те усклађивања са стандардима ЕУ, објаснила је Мишчевић.
Министарка је додала да је у предстојећем периоду планирано усвајање додатних прописа којима се боље уређује начин управљања програмима претприступне помоћи ЕУ у Србији.
У наредним недељама, како је најавила, предвиђено је упућивање захтева Европској комисији за акредитацију за спровођење дела ИПА III програма који се спроводи по моделу индиректног управљања.
У складу са новим правилима које је донео ИПА III инструмент, припремљене су унапређене процедуре за индиректно управљање и предвиђено је успостављање потребних органа за управљање програмима претприступне помоћи ЕУ, прецизирала је Мишчевић.
Она је нагласила да је припремљен први нацрт закона о систему за управљање кохезионом политиком у Републици Србији, који је обавеза у процесу припреме за коришћење структурних фондова ЕУ.
У међувремену, како је објаснила, кроз припрему вишегодишњих ИПА III оперативних програма, релевантне институције у Србији граде своје административне капацитете за припрему програма кохезионе политике, тако што раде на систему управљања и задржавања административних капацитета за ове послове.
Она је указала и на то да Министарство ради на програмима територијалне сарадње за финансијску перспективу 2021–2027, укупне вредности од приближно 715 милиона евра, које је одобрила Европска комисија крајем 2022. године.
По први пут смо, како је напоменула, укључени и у УРБАКТ програм, који има за циљ унапређење политика урбаног развоја у нашим градовима и општинама.
Европска комисија је најавила могућност да обезбеди додатна средства и за учешће Србије у програму Интеррег Европа, који ће подржати трансфер знања из институција широм Европе ради унапређења развојних политика на локалном и регионалном нивоу у Србији, закључила је Мишчевић.