Старовић је том приликом истакао да ће, захваљујући томе што су војне науке у Србији и званично препознате у систему друштвених наука, Војска Србије и читав систем одбране бити у прилици да се снажније и брже развија.
Он је указао на то да је наше стратегијско опредељење мирно решавање свих спорова у региону, што потврђује и наше залагање за политику војне неутралности.
Сложена безбедносна ситуација на глобалном и регионалном плану од нас захтева непрекидно јачање одбрамбених способности Војске Србије, која представља кључни фактор у нашој стратегији одбране. То су наши суштински изазови којима треба да се баве и војне науке и сви интелектуални потенцијали Војске Србије, подвукао је државни секретар.
Начелник Војне академије Срђан Благојевић рекао је да се значај овог скупа огледа у чињеници да је велики број еминентних стручњака из области војних наука, безбедносних и осталих сродних наука учествовао у концептуализацији и организацији овог догађаја.
Такође, како је додао, скуп је значајан и по броју учесника, док се трећи чинилац који га одликује односи на континуитет са резултатима рада наших претходника.
Значај конференције је и у томе што је истовремено и дијагностичка и прогностичка, указао је Благојевић и напоменуо да се она по први пут одржава у амбијенту у којем су војне науке препознате и признате у систему наука Републике Србије.
Начелник Департмана друштвено-хуманистичких наука Војне академије и председник Организационог одбора Саша Деветак истакао је да је научна конференција „ВојНА 23“ пети научни скуп о војним наукама у организацији Војне академије.
Према његовим речима, конференција је организована са циљем размене научних информација, ставова и погледа о теоријским и практичним аспектима развоја војних наука, сагледавања доприноса друштвено-хуманистичких, природно-математичких и техничко-технолошких наука у области безбедности и одбране и разматрања изазова и могућности имплементације научних сазнања у војној теорији и пракси.
Тема конференција била је „Наука у функцији одбране”, а њеном отварању присуствовали су и ректор Универзитета одбране Бобан Ђоровић, начелник Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник“ Мићо Сувајац, као и представници Министарства одбране и Војске Србије, Универзитета одбране и академске јавности наше земље.
Осим уводних предавања Благојевића, професора емеритуса пуковника у пензији Момчила Сакана и ванредног професора Срђана Старчевића, конференција је, у оквиру шест панела и кадетске секције, обухватила и више десетина научних саопштења о актуелним проблемима у оквиру три тематске целине.
Теоријски и практични аспекти развоја војних наука – изазови и перспективе, обухватили су 33 научна саопштења, доприносу друштвено-хуманистичких наука у области безбедности и одбране посвећено је 36 научних рукописа, док је о доприносу природно-матемачких и техничко-технолошких наука у области безбедности и одбране посвећено 35 научних радова.