Наиме, Радном верзијом закона о Правосудној академији није предвиђено да Правосудна академија буде ,,једина тачка уласка у правосуђе”, иако је то затражено од стране Европске комисије у оквиру оцене испуњености прелазних мерила за Поглавље 23: ,,Правосуђе и основна права”, нити да у саставу органа управљања Правосудном академијом буду представници политичких тела.
Радна верзија која се тренутно разматра на састанку радне групе предвиђа алтернативне моделе избора на судијску и јавнотужилачку функцију, од чега је положени испит у оквиру почетне обуке на Правосудној академији један од модела.
Радном верзијом је предвиђено да Управни одбор Правосудне академије има 11 чланова, од чега пет из реда судија, које бира Високи савет судства, четири члана из реда јавних тужилаца, које бира Високи савет тужилаштва, министра правде, као члана по положају, као и једног члана из реда запослених у Правосудној академији, кога именује Влада.
Са друге стране, предвиђено је да Програмски савет има укупно 17 чланова, од којих је седам из реда судија, пет из реда јавних тужилаца, два из реда судијских и јавнотужилачких помоћника, а једног из реда корисника претходне обуке.
Само два члана Програмског савета су представници извршне власти, и то државни секретар у министарству надлежном за правосуђе и државни секретар у министарству надлежном за финансије.
Имајући то у виду, недвосмислено је да нема утицаја извршне и законодавне власти на избор носилаца правосудних функција нити да већину имају лица која су бирана од стране политичких тела (Народне скупштине и Владе).
Више је него очигледно да Центар за правосудна истраживања још једном обмањује како стручну, тако и општу јавност, доводећи их у заблуду у погледу решења која су садржана у Радној верзији закона.
Такође, лажна је брига Центра за правосудна истраживања да ће се повредити Устав који је 2022. године промењен како би се спречио утицај извршне и законодавне власти на избор судија и носилаца јавнотужилачке функције, јер је управо ова невладина организација била највећи противник таквих промена које су позитивно оцењене од стране свих међународних организација.
Министарство правде, у складу са устаљеном добром праксом, процес припреме свих прописа спроводи транспарентно и инклузивно, што је препознато и у извештајима Венецијанске и Европске комисије, па је решење о образовању Радне групе за припрему Нацрта закона доступно на интернет страници Министарства правде знатно пре саопштења Центра за правосудна истраживања.
Коначно, Министарство истиче да је представница Центра за правосудна истраживања присутна на састанцима Радне групе и да је истакла да нема коментаре на досадашњи рад Радне групе, иако је позвана да их представи, као и да о наводима садржаним у саопштењу Центра за правосудна истраживања није упозната, што указује на произвољност закључака који су изнети у саопштењу.