Момировић је, на отварању регионалне конференције „Развој нових тржишта и привлачење нових клијената и пословних прилика”, у организацији Д. Р. Гилберт центра и Словеначког пословног клуба, поручио да само на тај начин можемо да привучемо више инвестиција, убрзамо и повећамо промет људи и робе и подигнемо стандард свих грађана у нашем региону.
Према његовим речима, питање смањења дугог чекања на границама је важно за Србију из више разлога, пре свега јер је најзначајније извозно тржиште за нашу земљу Европска унија, као и због чињенице да је наша држава важно транзитно подручје преко којег и партнери из региона тргују са државама чланицама ЕУ.
Он је указао на то да подаци забележени средином маја показују да су на граничном прелазу Хоргош на улазу у Србију камиони, којих је било седам у колони, чекали 30 минута, док се на излазу из наше земље чекало од девет до једанаест сати са колоном камиона дугом три километра.
На граничном прелазу Батровци, на улазу у Србију чекало се шест часова, док су на излазу из наше земље камиони чекали 16 до 18 сати и колона је била дуга више од пет километара, прецизирао је министар.
Момировић је рекао да ови подаци потврђују да је осетно једноставније камионима из ЕУ да уђу у Србију и да се граничне инспекције наше државе труде да убрзају процедуре, док са друге стране погранични органи држава чланица ЕУ имају много компликованије процедуре, имајући у виду да се ради о спољној граници Уније и да се спроводе појачане контроле.
Колико иницијатива „Отворени Балкан” већ даје позитивне резултате види се на примеру граничног прелаза Прешево, где је идентично време чекања са обе стране до 30 минута, а колона није већа од седам камиона јер је успостављено интегрисано управљање границом са Северном Македонијом, истакао је Момировић.
Министар је напоменуо да је направљен помак у решавању дугогодишњих нецаринских баријера и препрека, што је довело до олакшане трговине у региону, пре свега у домену увоза и извоза прехрамбених производа.
У неким случајевима време за извоз-увоз прехрамбених производа скраћено је и до 50 одсто, а директни трошкови такси и накнада смањени су и до 80 одсто, што је повећало обим трговинске размене у региону „Отвореног Балкана” за готово 30 одсто, предочио је он.