Весић је, говорећи на овом скупу у Београду, нагласио да је веома важно да се разговара о овом проблему и да се размене искуства јер се Балкан не може похвалити енергетском ефикасношћу.
Већ 12 година имамо правни оквир и стратешка документа која регулишу енергетску ефикасност зграда, али за то време није урађено много зато што није било довољно законских решења како би се то и стимулисало, рекао је министар.
Он је, представљајући измене и допуне поменутог закона, објаснио да се прва новина односи на увођење „енергетског пасоша”, који ће морати да имају све нове зграде.
Зграде које се буду градиле након усвајања измена и допуна, како је пренео, мораће да имају овај пасош јер станови неће моћи ни да се купују ни да се продају уколико инвеститор, односно зграда, не поседује овај документ.
Према његовим речима, за старе стамбене зграде постоје три рока – први је од три године за зграде где је власник држава, која ће имати обавезу да у том периоду прибави сертификате о енергетском својству сваке зграде.
За пословне зграде, банке и слично рок је пет година, а за стамбене зграде десет година, при чему сертификате неће прибављати станари, већ локална самоуправа, објаснио је министар.
Он је подсетио и на то да је уведена обавеза да све зграде, приватне и државне, од преко 10.000 квадрата, морају да имају сертификате зелене градње.
Према његовим речима, постоји неколико међународних сертификата и пројекат ће морати да се шаље у Њујорк, Берлин или на још неколико дестинација.
Сви који граде пре добијања употребне дозволе, како је навео, мораће да доставе доказ о кретању грађевинског отпада и да обезбеде полису осигурања од штете према трећем лицу и тако обезбеде средства у случају настале штете на околним објектима.
Полису ће моћи да наплати и локална самоуправа уколико се оштећења настала приликом градње не врате у првобитно стање, истакао је Весић.
Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева рекла је да је уштеда енергије приоритет, те да су дешавања у Украјини направила велики потрес на глобалном тржишту и највећу енергетску кризу до сада.
Стални представник УНДП у Србији Јакуп Бериш нагласио је да је енергетска ефикасност зграда приоритет и на регионалном и на глобалном нивоу.
Енергетска ефикасност може знатно да умањи трошкове домаћинства, али и емисију угљен-диоксида, при чему свакако доприноси смањењу загађења ваздуха и унапређењу јавног здравља, рекао је Бериш.