Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић присуствовала је данас потписивању уговора за изградњу нове топлане на биомасу у Мајданпеку, у коју ће бити уложено четири милиона евра.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић присуствовала је данас потписивању уговора за изградњу нове топлане на биомасу у Мајданпеку, у коју ће бити уложено четири милиона евра.
Ђедовић је том приликом нагласила да је Мајданпек још једна локална самоуправа која ће у потпуности прећи на коришћење биомасе у систему даљинског грејања.
Министарка је указала на то да овом инвестицијом мазут одлази у прошлост, па ће емисије сумпор-диоксида из топлане бити у потпуности елиминисане, док ће се емисије угљен-диоксида смањити за 93 одсто – са 3.757 тона на 263 тоне годишње.
Она је изнела процену да ће трошкови рада топлане бити мањи за 15 одсто, што ће додатно позитивно утицати на њено пословање, поручивши да ово треба да буде пример и за друге градове и општине да унапређују своје системе даљинског грејања тако да истовремено буду и високоефикасни, а да утицај на животну средину буде сведен на најмању могућу меру.
Заједно са реконструкцијом дела топловодне мреже и подстаница, за које је уговор потписан у априлу, у овај пројекат у Мајданпеку биће уложено 5,5 милиона евра.
Очекује се да радови на топловоду и подстаницама почну наредних дана и да се заврше до почетка грејне сезоне, док је планирано да радови на градњи нове топлане почну у јулу и буду окончани до фебруара 2024. године.
После Малог Зворника, Прибоја и Новог Пазара, Мајданпек је четврта локална самоуправа која ће добити нову топлану на биомасу у оквиру пројекта „Подстицање развоја обновљиве енергије – развој тржишта биомасе у Србији – фаза 1”, вредног 26,75 милиона евра, који се реализује уз подршку Немачке развојне банке КfW и донације Швајцарске Конфедерације.