Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

COVID-19

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Издвојене теме
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Ниво жељених унутрашњих реформи данас виши него приликом ранијих проширења ЕУ

Београд/Копенхаген, 28. јун 2023.

Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Тања Мишчевић учестовала је данас на међународној конференцији поводом обележавања 30-годишњице критеријума из Копенхагена, коју организује Министарство спољних послова Данске, у сарадњи са данском организацијом „Think Tank Europe“.

Мишчевић је, на скупу у Копенхагену, указала на то да садашње државе кандидати за чланство у Европској унији не почињу од истог нивоа припремљености као што је то био случај пре 30 година, нагласивши да се испуњавање критеријума из Копенхагена данас конкретније мери него што је то било у случају ранијих држава кандидата.

Она је поручила да је ниво жељених унутрашњих реформи далеко виши од оног који се захтевао приликом ранијих проширења ЕУ, додавши да се данас, уз испуњавање критеријума и спровођење реформског процеса, суочавамо и са питањем капацитета саме Уније да прими нове чланице.

На панелу о изазовима и могућностима држава кандидата за чланство у ЕУ, а посебно о улози критеријума из Копенхагена у реформским процесима Западног Балкана, поред Мишчевић, говорили су и потпредседник за европске интеграције Владе Северне Македоније Бојан Маричик, заменик министра за Европу и спољне послове Албаније Меги Фино и в.д. директора за Западни Балкан из Генералног директората за суседство и преговоре о проширењу Микела Матуела.

Мишчевић се, на маргинама скупа, састала са министром спољних послова Данске Ларсом Локеом Расмунсеном, као и са представницима Украјине и Молдавије, потпредседницом Владе Украјине за европске и евроатланске интеграције Олхом Стефанишином и потпредседником Владе Молдавије и министром спољних послова и европских интеграција Никуом Попескуом.

На састанку Европског савета у Копенхагену одржаног у јуну 1993. године, шефови држава и влада чланица Европске уније сагласили су се да ће примити у чланство ЕУ све заинтересоване придружене државе.

Договорено је да у пуноправно чланство могу да ступе оне државе које испуне услове који за основу имају кључне вредности Уније и који те вредности преводе у мерљива мерила.

Тако дефинисани критеријуми постали су кључни елемент процеса проширења, који подразумевају најпре стабилност институција које обезбеђују демократију, владавину права, поштовање људских права и права мањина, као и прихватање политичких циљева Уније, а затим и постојање ефикасне тржишне привреде, способност домаћих предузећа да издрже конкуренцију на заједничком тржишту ЕУ.

Као трећи критеријум, установљено је прихватање правних тековина ЕУ и способност преузимања обавеза које произлазе из чланства, укључујући спровођење циљева политичке, економске и монетарне уније.

Две године касније, на самиту у Мадриду, критеријуми из Копенхагена допуњени су још једним, који се односио на неопходност постојања одговарајућих административних структура за доследну примену правних тековина ЕУ.

На страни ЕУ критеријум је капацитет Уније да интегрише нове чланице, при чему државе које приступају морају бити спремне и способне да у потпуности преузму обавезе из чланства, а ЕУ са друге стране мора бити у стању да ефикасно функционише и да се развија са новим чланицама.

На скупу, на којем је домаћин дански министар спољних послова Ларс Локе Расмунсен, учествују високи званичници из институција и држава чланица ЕУ, Западног Балкана и других држава кандидата, као и представници академске заједнице.