Мали је, гостујући у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, рекао да је предложени буџет развојни и да су њиме предвиђена и висока улагања у капиталне инвестиције, изградњу ауто-путева, брзих пруга, школа и болница.
Он је истакао да је због стабилности посебно важно да буџет буде усвојен на време, те да ће након усвајања на седници Владе, народни посланици имати две недеље за разматрање предлога овог најважнијег финансијског прописа.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је недавно усвојеним ребалансом буџета за 2023. годину због више од 60 милијарди динара већих прихода омогућено повећање плата и пензија у овој години.
Према његовим речима, 6,8 одсто БДП-а у наредној години биће усмерено ка капиталним инвестицијама, уз очекиван наставак рекордног прилива страних инвестиција.
Мали је напоменуо да се предлогом буџета за 2024. годину планира дефицит од 2,2 одсто, те да ове године, након ребаланса, планирани дефицит износи 2,8 одсто, што је опет ниже од 3,3 процента, колико је било пројектовано иницијалним буџетом за 2023. годину.
Тај износ дефицита, осим што омогућава подизање плата и пензија, држи и јавни дуг под контролом и он ће износити 51,7 одсто 2024. године, чиме се не прелази ниво Мастрихта од 60 одсто удела јавног дуга у БДП-у, док је просек еврозоне између 91 и 92 одсто.
Потпредседник Владе је указао на то да ће Србија ове године, упркос кризи и наставку свих инвестиција, имати 68 до 69 милијарди евра БДП-а у апсолутном износу, док је пројекција за следећу годину 74 до 75 милијарди евра.
Вредност свега произведеног у земљи 2012. године износила је 33,4 милијарде евра. Наредне године први пут у историји прелазимо 70 милијарди евра вредности БДП-а у апсолутном износу. Србија напредује упркос огромној кризи и наредне године очекујемо привредни раст од 3,5 одсто, оценио је Мали.
Он је истакао и да Србија бележи пуну запосленост са 2,3 милиона запослених и стопом запослености од 50,4 одсто, паралелно са најнижом стопом незапослености од 9,6 одсто, а која је пре десет година износила 25,9 одсто.
Потпредседник Владе је истакао да ће једна од првих мера у наредној години бити подизање плата за десет одсто целокупном јавном сектору, и то већ од 1. јануара, што ће бити наставак политике повећања плата након септембарске повишице од 5,5 одсто за део јавног сектора.
Мали је нагласио да је пројектована просечна зарада за децембар ове године 840 евра, да у јануару минимална зарада након раста од 17,8 одсто прелази 400 евра, те да су пројекције да до децембра наредне године просечна плата достигне 950 евра.
Подсетићу вас на то да је 2010. године просечна плата у Србији износила 331 евро. Сада пратимо планирану динамику да 2025. године достигнемо износ просечне плате од преко хиљаду евра, рекао је oн.
Раст плата, како је објаснио, прати и раст пензија, па ће оне од јануара бити повећане за 14,8 одсто, додатно након октобарског повећања од 5,5 одсто, при чему крајем новембра или почетком децембра стиже и исплата по 20.000 динара помоћи пензионерима.
Он је као трећи стуб буџета за наредну годину издвојио капиталне инвестиције, те навео да се ради на девет ауто-путева и брзих саобраћајница.
Мали је поручио и да ће се у буџету за наредну годину наћи и додатна издвајања за пољопривреду, која чине 6,8 одсто буџета, а да су предвиђена и већа улагања у здравство, рекордна издвајања за ретке болести, као и већа издвајања за културу и просвету.
Желимо да из кризе изађемо као победници. Држава ради свој део посла и новац је обезбеђен за даљи раст плата, пензија и за све инвестиције, закључио је потпредседник Владе.