Беговић је током излагања поручила да Србија чврсто подржава принципе Унеска, чак и у овим изазовним временима, када се организација суочава са многобројним изазовима у својим разноликим надлежностима.
Она је нагласила да Србија препознаје важност програмске активности ове организације, као и Средњорочне стратегије за период 2022-2029, уз напомену да ове иницијативе имају за циљ да синергијски делују са циљевима УН Агенде 2030 и Агенде 2063 Афричке уније, стварајући јединствени пут ка напретку.
Према њеним речима, мисија и вредности које леже у основи рада Унеска, промовисање мултилатерализма, дијалога и консензуса, морају остати у средишту заједничких напора.
Беговић је истакла да је наша подршка Недељи Африке у Унеску и Афричком фонду за светску баштину непоколебљива и да се, од 2017. године, 25. мај у Србији обележава као Дан пријатељства са народима Африке.
Она је додала да наша земља активно сарађује са Групом пријатеља Малих острвских држава (СИДС) и очекује усвајање Оперативне стратегије за СИДС током овог заседања Извршног одбора.
Министарка је истакла и да је Србија међу ретким земљама које су увеле родно одговорно буџетирање у свој правни оквир и да у средишту наших националних приоритета лежи иновативно размишљање и улагање у младе и жене.
Наша Национална стратегија за младе (2015-2025) тежи унапређењу учешћа младих у различитим сферама, укључујући запошљавање и подршку младим мигрантима, предочила је она.
Беговић је подсетила на то да је у 2021. години усвојен Закон о родној равноправности, усклађен са стандардима ЕУ, заједно са Стратегијом за родну равноправност за период 2021-2030, нагласивши да је циљ Србије да до 2030. године превазиђемо родни јаз у областима економије, науке и образовања.
Министарка је указала и на непоколебљиву посвећеност Србије унапређењу Циљева одрживог развоја (СДГ) кроз науку, иновације и технологију, додавши да то потврђују усвојене стратегије паметне специјализације и за вештачку интелигенцију, као и амбициозни пројекат изградње БИО4 кампуса, који ће почети са радом 2024. године
Она је објаснила да овај визионарски пројекат има за циљ да обједини академску заједницу, индустрију и Владу, покрећући револуционарна истраживања и иновације у области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета.
Беговић је нагласила да је Србија, препознајући значај глобалне сарадње, у УН иницирала проглашење Међународне деценије науке за одрживи развој, 2024-2033, са циљем да се повећа улога науке у суочавању са глобалним изазовима и унапређењу одрживог развоја, стварајући платформу за међународну сарадњу без преседана.
Министарка је, уз оцену да је образовање стуб снаге Унеска, истакла да Устав Републике Србије гарантује право на образовање за све, у виду бесплатног основног и средњег образовања, као и могућности за високо образовање даровитим и социјално угроженим студентима.
Посвећени смо повећању укључености деце из рањивих група и обезбеђивању приступа образовању за све, истакла је Беговић, додавши да су дигиталне вештине у образовању приоритет за Србију.
Према њеним речима, Србија активно подржава слободу изражавања, приступ информацијама, безбедност новинара, медијску и информациону писменост, као и Глобални фонд за заштиту медија, којим управља Унеско.
Беговић је поручила и да је Србија спремна да сарађује у превазилажењу глобалних изазова у области културе, са фокусом на доступност, културна права, заштиту културног и природног наслеђа и утицају климатских промена на културу.
Пролазимо кроз дигиталну револуцију, дигитализујемо јавне услуге и проширујемо наш културни идентитет кроз иницијативе као што је „Србија ствара”. Знање и креативност су темељи наше економије у 21. веку, нагласила је она.
Министарка је навела и да Србија радо дели искуства са земљама у развоју унутар Унеска, посебно у области креативног сектора и вештачке интелигенције, будући да наша земља има бројна достигнућа по питању имплементације Препоруке о етици вештачке интелигенције.