Ђедовић Хандановић је на састанку са делегацијом ММФ-а, коју предводи шеф Мисије Донал Мекгетиган, истакла да је за мање од годину дана од формирања Владе, Министарство рударства и енергетике остварило значајне резултате практично у свим областима.
Она је навела да су у законодавној сфери усвојене измене и допуне Закона о коришћењу ОИЕ, чиме су створени услови за више зелених мегавата, уз очување стабилности енергетског система.
Према њеним речима, то је омогућило спровеђење првих аукција за доделу тржишних премија за ОИЕ, које су резултирале са нових више од 700 мегавата производних капацитета из ОИЕ и инвестицијама вредним 1,2 милијарде евра, што ће позитивно утицати и на раст БДП.
Такође, изменама Закона о енергетици и формирањем независне Републичке комисије за енергетске мреже, задужене за контролу пословања оператора преносног система електричне енергије и оператора транспортног система природног гаса, омогућена је успешна реформа гасног сектора, предочила је министарка.
Поред тога, како је навела, значајне реформе на унапређењу управљања ЕПС-ом реализоване су у току ове године и њихово спровођење се наставља.
Министарка је рекла да је у завршној фази израда стратешких докумената – нове стратегије развоја енергетике и интегрисаног националног енергетског и климатског плана, којима ће бити постављени кључни циљеви у погледу повећања учешћа ОИЕ у енергетском миксу, смањења емисије штетних гасова и повећања енергетске ефикасности.
Она је подсетила на то да је Влада доношењем Полазних основа плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. са пројекцијама до 2030. године, утврдила листу приоритетних пројеката који обухватају све делове енергетског сектора.
Ђедовић Хандановић је, такође, навела да се приводе крају радови на изградњи гасне интерконекције са Бугарском, којом остварујемо приступ новим изворима снабдевања гасом, пре свега из Азербејџана.
У завршној фази је и изградња новог блока ТЕ Костолац Б3, снаге 350 мегавата, који ће донети већу сигурност снабдевања електричном енергијом, рекла је она и додала да приоритети за наредни период обухватају, између осталог, изградњу РХЕ Бистрица, која је кључна за бржу интеграцију ОИЕ, наставак улагања у преносну мрежу и јачање повезаности са земљама региона и са Европском унијом.
Према њеним речима, покренуте су и значајне инвестиције у дистрибутивну мрежу, које ће омогућити већу поузданост снабдевања уз смањење губитака на мрежи.
Такође, започели смо припреме за изградњу нафтовода ка Мађарској који ће омогућити диверзификацију и у области снабдевања сировом нафтом, истакла је министарка.
Она је указала на то да међу приоритете тог министарства спада и подршка локалним самоуправама и домаћинствима у циљу значајног смањења потрошње енергије.
У сарадњи са Светском банком обезбедили смо 50 милиона долара који ће бити утрошени на суфинансирање унапређења енергетске ефикасности око 50.000 домаћинстава, након што је већ 20.000 домаћинстава било раније обухваћено обим програмом, указала је Ђедовић Хандановић.
Како је навела, у овој години потписани су уговори са 131 локалном самоуправом, вредности 1,8 милијарди динара, а већина тих градова и општина расписала је јавне позиве за грађане, при чему број пријављених указује на то да је интересовање велико.
Министарка је пренела и да је спроведен и јавни позив за унапређење енергетске ефикасности у јавним зградама, где је предвиђена санација 21 објекта, а напредују и пројекти енергетске санације ВМА, као и 26 зграда централне власти, на којем прве радове очекујемо већ почетком следеће године.
На састанку је разговарано и о успешним реформама покренутим у ЕПС-у, именовању професионалног Надзорног одбора, као и о наредним корацима у реформи тог предузећа.
Такође, било је речи о заштити енергетски угрожених купаца и припремљености енергетског сектора за наредну зиму, где је ситуација оцењена као доста повољнија у односу на претходну годину, посебно кад је реч о хидрологији, резервама угља и резервама гаса.
Разговарано је и о новом намету на руски гас, који је најавила Влада Бугарске и последицама његове евентуалне примене.
Мекгетиган је указао на то да је енергетски сектор у средишту стенд-бај аранжмана, при чему је похвалио досадашњи рад Министарства и Владе Србије.
Он је нагласио да су значајне реформе спроведене у претходном периоду и да је енергетски сектор у Србији у бољем стању него у време када је програм са ММФ започет.
Мисија ММФ, која је јуче започела посету поводом другог разматрања резултата актуелног стенд-бај аранжмана са Србијом, борави у нашој земљи до 31. октобра.