Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је наша земља дочекала актуелну грејну сезону добро припремљена, јер су обезбеђене додатне резерве гаса у складиштима у Србији и Мађарској.
Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је наша земља дочекала актуелну грејну сезону добро припремљена, јер су обезбеђене додатне резерве гаса у складиштима у Србији и Мађарској.
Ђедовић Хандановић је, отварајући Гасни форум Југоисточне Европе 2023, који организује портал „Енергија Балкана”, нагласила да ће завршетком гасне интерконекције са Бугарском, Србија добити могућност да се, осим из Русије, снабдева гасом и из Азербејџана и ЛНГ терминала у Грчкој.
Тренутно смо на близу 700 милиона метара кубних гаса у складиштима у Србији и Мађарској, што је историјски рекорд, предочила је министарка, истакавши да сваки нови складишни капацитет значи већу сигурност у снабдевању.
Према њеним речима, изградња гасне интерконекције Србија–Бугарска, којом ће наша земља моћи да се повеже са гасоводима ТАП и ТАНАП је у завршној фази, при чему ће радови физички бити завршени средином новембра, а упоредо ће се радити и на прибављању неопходних дозвола.
До краја новембра очекујемо потписивање меморандума о разумевању између министарстава енергетике Србије и Азербејџана, као и комерцијалног уговора између азербејџанског снабдевача и ЈП „Србијагас”, и очекујемо да снабдевање почне до краја године, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је подсетила на то да је изградњом гасовода Балкански ток оснажена позиција Србије као транзитне земље, и то у јеку ковид кризе, а обезбеђено је и сигурно снабдевање грађана и привреде уочи рата у Украјини.
Она је указала на то да се по пројекцијама до 2030. године очекује раст укупне потрошње гаса са приближно три милијарде кубних метара у 2022. години, на око четири милијарде кубних метара гаса, због чега нам је потребно повећање капацитета за складиштење природног гаса у Србији, као и изградња додатних интерконекција ка суседима.
То се пре свега односи на гасоводе ка Северној Македонији и Румунији, који ће обезбедити гасну инфраструктуру неопходну за увоз и транзит гаса од око 4,5 милијарде кубних метара, објаснила је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, Србија планира да диверзификује и снабдевање сировом нафтом изградњом нафтовода ка Мађарској, који ће омогућити транспорт до четири милиона тона нафте.
Започета је израда техничке документације за овај пројекат, а инвеститор ће бити предузеће Транснафта. Поред тога, радимо и на повећању складишних капацитета за нафту и нафтне деривате како бисмо имали већу сигурност снабдевања, у складу са нивоом резерви који је предвиђен европским прописима, навела је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да развојни планови за енергетски сектор укључују и значајнију улогу гаса као транзиционог енергента у процесу декарбонизације.
У планирању енергетске транзиције сарађујемо са већим бројем партнера, а један од најзначајнијих је Европска унија, са којом ћемо у будућности разговарати о додатној помоћи у том процесу, и финансијској и свакој другој, рекла је она и додала да ће Србија наставити да унапређује регулаторни оквир и да још више тежи интегрисаности и повезаности са регионом.
Министарка је подсетила на то да је доношењем измена Закона о енергетици и формирањем независне Републичке комисије за енергетске мреже, задужене за контролу пословања оператора преносног система електричне енергије и оператора транспортног система природног гаса, омогућена успешна реформа гасног сектора.
Тиме на системски начин постављамо темеље за боље управљање нашим предузећима и спровођење реформи у енергетском сектору, које су дуго одлагане, а преко су потребне, нагласила је Ђедовић Хандановић.
Такође, наставићемо и да развијамо наш транспортни и дистрибутивни систем како бисмо омогућили веће коришћење гаса као енергента који је еколошки прихватљивији од других фосилних горива, навела је министарка.
Аутор фотографија: Емилија Јовановић