Програм предвиђа да се бесповратним средствима стамбеним заједницама покривају трошкови припреме елабората енергетске ефикасности и одговарајућих студија, као и 50 одсто вредности инвестиција.
Преосталих 50 одсто вредности инвестиција грађани би отплаћивали сами, кроз рачун за грејање.
Приликом отплате инвестиција, водиће се рачуна о томе да укупан износ годишњег издатка за грејање и отплате инвестиција у збиру не прелази или да буде минимално изнад вредности рачуна који су станари плаћали годишње по паушалном систему, пре енергетске санације.
У току је припрема јавних позива за пријаву заинтересованих стамбених заједница у 16 градова и општина.
Јавни позиви до сада су расписани у седам локалних самоуправа и то у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Пироту, Ужицу, Врању и Трстенику.
Очекује се да ускоро јавни позиви буду расписани и у Чачку, Јагодини, Краљеву, Неготину, Нишу, Новом Пазару, Панчеву, Ваљеву и Зрењанину.
Пројекат се спроводи у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), а његова вредност износи 64,5 милиона евра, од којих је 50 милиона евра зајам ЕБРД, а 14,5 милиона евра обезбеђује се из донација.
Процењује се да ће се у оквиру пројекта енергетски санирати више од 500 стамбених зграда, површине око милион квадратних метара.
Спровођење мера енергетске ефикасности омогућиће уштеде енергије од више од 35 одсто, односно 81.000 MWh годишње, као и смањење емисија угљен-диоксида од 20.000 тона годишње.
Поред смањења трошкова за грејање, кључни циљ пројекта је да се омогући прелазак на наплату по утрошку свих потрошача који тренутно плаћају услугу грејања паушално, наводи се у саопштењу.