Жигманов је нагласио да је дужност и обавеза свих нас, као одговорних чланова друштва, да чувамо сећање на Србе, Роме и Јевреје страдале у масовним злочинима у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији и друге жртве фашизма, да сећања и свест о погубности мржње и нетолеранције преносимо на наредне генерације и тиме осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости.
Он је нагласио да страдања невиних и ужаси Другог светског рата треба да буду опомена да само доследна и бескомпромисна борба против расне, верске, националне и сваке друге нетолеранције, против говора мржње и сваког облика насиља, те истрајна посвећеност неговању толеранције и уважавања различитости, могу да буду гаранција да се таква злодела никада више неће поновити.
Србија је доследно посвећена овим циљевима и вредностима. На месту најзлогласнијег нацистичког логора на територији окупиране Србије успостављен је Меморијални центар „Старо сајмиште“.
Средствима из буџета Републике континуирано се подржава реализација пројеката и програма којима се чувају сећања на жртве Холокауста, геноцида и злочина против човечности током Другог светског рата.
У циљу борбе против говора мржње, Влада Србије је почетком 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање Холокауста Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА).
У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, Савезу јеврејских општина се, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу.