Ђурић је указао на то да се свет већ дуже време суочава са изузетно тешким, непредвидивим и нестабилним околностима, као и озбиљним изазовима и кризама, који постају све бројнији и сложенији.
Министар је оценио да рат у Украјини, ескалација сукоба и хуманитарна катастрофа у Гази, као и знатно повећани ризици од терористичких претњи сведоче о озбиљној угрожености глобалног мира и безбедности.
Према његовим речима, паралелно са тим, све земље суочавају се са озбиљним последицама економске, енергетске и климатске кризе, те да је извесно да ће решавање ових проблема, као и изазова миграција, економске и социјалне неједнакости, остати у фокусу читаве међународне заједнице.
Ђурић је подсетио на то да је још 2019. године председник Србије Александар Вучић дефинисао пет националних приоритета државне политике, а то су очување унутрашњополитичке и регионалне стабилности, очување независности и самосталности у одлучивању политичких институција, очување наше војне неутралности, као и економски развој и рад на демографском јачању и опоравку Србије.
Министар је, када је реч о путу Србије ка Европској унији, рекао да је стратешко опредељење наше државе пуноправно чланство, али да процес приступања представља изазован пут који захтева дубоке реформе и прилагођавање.
Уверени смо у то да је то најбољи пут за будућност наше земље. Европске вредности, принципи демократије, владавине права и људских права су темељ на којем желимо да градимо наше друштво и институције, навео је министар и изразио наду да ће напори и остварени резултати Србије на овом путу бити препознати и на адекватан начин вредновани.
Он је истакао да наша земља води спољну политику засновану на очувању националних и државних интереса, уз поштовање принципа међународног права.
Шеф српске дипломатије је подсетио на то да је Србији 2008. године нанета историјска неправда управо грубим кршењем међународног права – једнострано проглашеном независношћу тзв. Косова.
Ђурић је, говорећи о тренутној ситуацији на Косову и Метохији, указао на то да је српска заједница изложена систематском шиканирању, кршењу колективних људских, политичких и економских права.
Мислим да ова тема завређује да буде предмет не само проучавања, већ и јавног и јасног изјашњавања шире академске заједнице, поручио је министар.