Ђедовић Хандановић је подсетила на то да Србија и Српска имају успостављену сарадњу у енергетском сектору још од 2018. године, у оквиру које постоји енергетски комитет.
Она је навела да је на данашњем састанку, у присуству представника енергетских компанија, института и завода, постигнут договор о томе да се те везе ојачају, уз формирање засебних енергетских поткомитета како би се у будућности развијали заједнички важни пројекти.
Пре свега, ту је пројекат Бук Бијела, чији су припремни радови завршени. Већ је уложено 15 милиона евра, а имамо и Фочу и Паунцу, што су пројекти који тек треба да напредују и данас смо разговарали о томе како да интензивирамо ту сарадњу, истакла је министарка.
Према њеним речима, циљ сарадње јесте и да се омогући партнерима из Републике Српске да дођу до финансијских средстава како би могли брже да развијају одређене пројекте.
Чланови двеју делегација резговарали су и о пројекту хидроелектране „Средња Дрина“, за који постоји интересовање и у Федерацији Босне и Херцеговине.
Ђедовић Хандановић је навела да је енергетски сектор веома специфичан јер је у пројектима неопходна сарадња читавог региона.
Ту сарадњу, како је додала, већ имамо са Црном Гором, која је важан партнер у даљим корацима развоја пројекта Бук Бијеле, али и других пројеката на Дрини.
Министарка је саопштила да је данас разговарано и о преносном систему, о Трансбалканском коридору, као и о јачању преноса и нових далековода између Љубовије и Сребренице, у циљу сигурнијег снабдевања електричном енергијом.
Тема је био и гасни сектор, напоменула је она и указала на то да је у Бијељини гасификација великим делом завршена.
Када је реч о рудном богатству и минералним сировинама, постигнут је договор о протоколу о међусобној сарадњи између геолошких завода, а наглашена је и неопходност даље сарадње у оквиру института „Никола Тесла“ и „Михајло Пупин“ који су присутни у Републици Српској, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је пренела да је разговарано и о законодавном оквиру, дистрибутивном систему, али о искуствима у циљу унапређења сигурног снабдевања електричном енергијом грађана и привреде.
У том смислу, она је подсетила на то да су покренута историјски највећа улагања у наш дистрибутивни систем, вредна више од 440 милиона евра.
Закључци састанка двеју делегација биће усаглашени у току следеће недеље, како би се створила основа за дубљу, ширу и продуктивнију сарадњу у енергетском сектору.
Министарка је истакла да су везе Србије и Републике Српске нераскидиве, и поручила да је река Дрина, која је између нас, уједно и енергетски потенцијал који морамо више да користимо у будућности и о чему већ постоје јасни планови и циљеви.
Она је пренела захвалност свим колегама из Републике Српске који учествују на Свесрпском сабору, уз оцену да ће он дати нови импулс међусобној сарадњи у свим сферама, укључујући енергетику и рударство, али и показати нераскидиве везе Србије и Републике Српске које нико не сме и не може да доведе у питање, закључила је Ђедовић Хандановић.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је данашњи састанак још једном потврдио дубоку повезаност Србије и Републике Српске, као и потребу очувања и унапређења постојеће сарадње.
Ђокић је истакао да је област енергетике од стратешког значаја за Србију и Републику Српску, уз напомену да се у њој реализују бројне инвестиције од велике важности за Републику Српску.
Према његовој оцени, потребно је да се заједничким радом унапреде активности, нарочито оне које се остварују на техничком нивоу, а односе се на повезаност преносних система и реформу дистрибутивног система, која би омогућила да сви новоизграђени објекти могу да буду прикључени на преносну и дистрибутивну мрежу, а енергија пренета до крајњих купаца, или на тржишта где је она потребна.
Ђокић је истакао да пред обе стране стоје нови пројекти, попут хидроелектране Бук Бијела у горњем току Дрине, где се налазе још два локалитета за две хидроелектане – Фоча и Паунци инсталисане снаге са по 44 мегавата.
То су пројекти који ће значајно обогатити наш енергетски сектор, а радује и чињеница да је за пројекте изградње хидроелектрана потврђена и спремност учешћа Федерације Босне и Херцеговине, јер је веома важно да имамо јаку регионалну сарадњу, нагласио је он и указао и на значај усклађивања законодавног оквира у енергетском сектору између Србије и Републике Српске.