Министарка правде у Влади Републике Србије Маја Поповић обратила се данас на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале.
Министарка правде у Влади Републике Србије Маја Поповић обратила се данас на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале.
Поповић је подсетила на то да је Механизам основан Резолуцијом Савета безбедности 1966 као мала, привремена и ефикасна структура, чије ће функције и величина временом опадати.
Иако је Механизам основан са циљем да његов мандат траје четири године, ови рокови су тенденциозно занемарени, а тренутно је разлог његовог постојања искључиво намера бирократије Механизма да обезбеди сопствену егзистенцију, оценила је она.
Министарка је изразила очекивање да ће Механизам ускоро завршити рад, јер је одавно изгубио своју примарну функцију и изашао изван сопствених надлежности, које је утврдио Савет безбедности.
Она је поздравила одлуку Механизма да уступи Србији случај Војислава Шешеља и још четири оптужена, уз уверавања да ће судски поступак бити вођен у складу са прописима Републике Србије, уз гаранције правичног суђења.
Поповић је инсистирала да Механизам Србији уступи и случај Радета и Јојић и напоменула да поступање наше земље у вези са овим предметом не представља кршење њених међународних обавеза, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом СБ 1966.
Према њеним речима, одлука Механизма којом је преиначена одлука о уступању овог предмета Србији заснована је на неутемељеним ставовима, што је познато и Савету безбедности и Механизму.
Министарка је изразила бојазан да ће инсистирање Механизма да се поступци за непоштовање суда воде у Хагу, довести до нових политичких напетости, додавши да је Механизам основан са циљем процесуирања најтежих облика повреде међународног хуманитарног права извршених на територији бивше Југославије, а не да води поступке за непоштовање суда.
Она је, коментаришући изјаву званичника Механизма да „Механизам остаје посвећен борби против разједињујућих појава негирања геноцида, историјског ревизионизма и глорификације осуђених ратних злочинаца”, констатовала да резултат гласања Генералне скупштине УН поводом резолуције о Сребреници јасно указује на потпуну разједињеност међународне заједнице по овом питању.
У том смислу, Механизам није остварио своју пројектовану улогу и допринео је даљој дестабилизацији односа на подручју бивше Југославије и околностима које Савет безбедности квалификује као „претњу међународном миру и безбедности”, рекла је Поповић.
Она је нагласила да су Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам пасивним односом и негирањем српских жртава довели до порицања злочина над српским цивилним становништвом и подстакли политику историјског ревизионизма и глорификацију ратних злочинаца у Хрватској, Босни и Хервеговини и на Косову и Метохији.
Према њеним речима, ослобађајућим пресудама Трибунала и Механизма за Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја игнорисани су злочини за које постоје форензички и други докази у поседу тужилаштва.
За разлику од тога, Србија је окончала велики број поступака, изрекла строге казне својим грађанима и сународницима за злочине извршене на подручју бивше Југославије, истакла је министарка, уз напомену да се због тога нашој земљи не може приписати политика негирања злочина или глорификације злочинаца.
Поповић је навела да је искључиви разлог пооштравања критеријума за превремено пуштање на слободу осуђених лица намера Механизма да продужи свој мандат.
Она је указала и на веома лош третман осуђених држављана Србије који издржавају казне затвора које су изречене пресудама Трибунала или Механизма, посебно осврћући се на случај генерала Ратка Младића.
Министарка је нагласила да ће Србија и даље инсистирати да сви њени држављани осуђени пред Трибуналом и Механизмом издржавају казне затвора у својој земљи.
Према њеним речима, услови у којима наши држављани служе затворске казне у иностранству су нехумани, а због немарног односа затворских управа према њима, често су им угрожени животи.
Поповић је, такође, напоменула да је недопустиво дугогодишње неодлучивање или негативно одлучивање о молбама осуђених држављана Србије на условни отпуст.
Непоступање по предметним молбама или њихово одбијање, за осуђене представља изрицање смртне казне, имајући у виду њихове године живота и здравствено стање, навела је министарка.