Жигманов је на конференцији која је данас, на Међународни дан борбе против говора мржње, одржана у Београду, нагласио да поштовање овог људског права претпоставља одређена ограничења и обавезе појединца, удружења и државних институција на уважавање права и интереса других.
Говор мржње, додао је он, подстиче предрасуде, шири непријатељство и дискриминацију, често позива на насиље и шаље поруке нетрпељивости и нетолеранције.
Министар је подвукао да Влада показује чврсту опредељеност за то да својим политикама и механизмима утиче на то да се у свим секторима ојача борба против говора мржње, обезбеди примена закона и повећа ниво одговорности за сваки вид насиља и злоупотреба.
То је показала усвајањем бројних закона и стратешких докумената, као и прихватањем препорука држава чланица Уједињених нација у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа које се односе на говор мржње, рекао је Жигманов.
Повереница за заштиту равноправности Бранкца Јанковић је истакла да говор мржње урушава саме темеље демократије и достигнуте цивилизацијске норме.
Она је нагласила да је то заједнички проблем многих друштава, те да никад не сме да се заборави колико је кратак пут од говора мржње до насиља.
Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Јанош Бабић је нагласио да посвећеност вредностима Европске уније тражи борбу против говора мржње и дискриминације, те да то није само законска, већ и морална обавеза.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре је истакао посвећеност ЕУ свету слободном од мржње, предрасуда и дискриминације, и упозорио на то да говор мржње није само скуп грубих речи већ да води насиљу и конфликтима.
На конференцији о борби против говора мржње, организованој од стране поверенице за заштиту равноправности, уз подршку Делегације Европске уније и Канцеларије Савета Европе у Србији, представљени су, поред осталог, резултати анализе о употреби говора мржње у медијима, а одржан је и панел са новинарима на тему „Да ли медији 'воле' говор мржње?“.