Ђурић је у обраћању новинарима истакао да је током неформалног састанка министара спољних послова држава чланица ЕУ са представницима региона Западног Балкана рекао да до тада желимо да будемо потпуно спремни када је реч о нашој економији, владавини права, демократији и свим другим аспектима који су од значаја за наше пуноправно чланство.
Он је пренео да је такође послао поруку да сматра да грађани Србије до тада имају право и да треба да добију приступ фондовима ЕУ зато што научници, студенти и пољопривредници у Србији не треба да имају другоразредни статус у односу на пољопривреднике, научнике и студенте у било којој другој земљи.
Ми нисмо заинтересовани само да будемо секундарно тржиште или нешто томе слично, већ хоћемо пуноправну столицу и равноправно место за столом, нагласио је шеф српске дипломатије, и подвукао да Србија жели да буде једнак део европске породице као и сви други.
Ђурић је додао да је његова порука била и да Унија може много да добије из чланства Србије и других партнера са Западног Балкана, не само када је реч о људском капиталу, већ и када је реч о традицији, култури, знању, безбедности, енергетској безбедности и много чему другом.
Он је истакао да ће Србија са учлањењем у ЕУ имати усклађену заједничку спољну и безбедносну политику (ЗСБП) са Унијом, када ће бити и у позицији да утиче на ту политику.
Према његовим речима, до тада хоћемо да подигнемо ниво нашег усаглашавања са ЗСБП, али тражимо и помоћ да решимо питања из прошлости за које садашње генерације у Србији нису одговорне, а која не могу да буду решена на правичан начин без пуног ангажовања међународне заједнице.
У том контексту, како је навео, говорио је о кршењима колективних права Срба на Косову и Метохији, али и о потреби да се на неки начин оштрије и агресивније спроводи Бриселски споразум.
Ђурић је нагласио и да Србија већ сада у значајној мери доприноси заједничкој спољној и безбедносној политици, да учествује у европским мировним мисијама, као и да је од почетка уважила све резолуције УН којима се подржава територијални интегритет Украјине.
Имамо специфичности због којих немамо исту спољну политику по овом питању као друге земље, али очекујемо од ЕУ да помогне да се односи у региону нормализују у довољној мери и да напредује безбедносна и геополитичка ситуација у нашем региону на начин који ће омогућити да у будућности имамо већи степен услађености, поручио је министар.
Он је додао да ће Србија тражити начин да, штитећи своје националне интересе, буде што је могуће више усклађена са спољном и безбедносном политиком Европске уније.