Ђедовић Хандановић је истакла да је реверзибилна хидроелектрана Бистрица најважнији пројекат у енергетском сектору, који је препознат и у плану „Скок у будућност – Србија 2027“.
Бистрица ће бити прва реверзибилна хидроелектрана коју ћемо градити након три и по деценије и највећи нови енергетски капацитет од 646 мегавата, неопходан за сигурност снабдевања електричном енергијом у наредним годинама, повећање производних капацитета из обновљивих извора, балансирање и складиштење енергије, нагласила је она.
Министарка је указала на то да је ова година најважнија за завршетак израде техничке документације како би следеће године почели припремни радови на изградњи ове хидроелектране.
Према њеним речима, до сада су завршени идејни пројекат, студија оправданости, студија непокрених културних добара и студија о прикључењу електране на преносну мрежу.
Просторни план подручја посебне намене ускоро ће бити усвојен на седници Владе, након чега следи исходовање локацијских услова, предочила је она и додала да је у току израда студије о процени утицаја на животну средину, која ће бити усвојена након јавног увида, до краја ове године.
Ђедовић Хандановић је навела да је започета и израда пројекта за грађевинску дозволу и додала да ће ресорно министарство са „Електропривредом Србије“ и другим министарствима и институцијама наставити да прати динамику припреме техничке документације.
Она је подсетила на то да је ресорно министарство добило званичну потврду Владе Јапана да је, након прелиминарне анализе техничке документације, донета позитивна одлука о учешћу Јапанске агенције за међународну сарадњу (JICA) у финансирању и изградњи РХЕ Бистрица, додавши да ће се наставити рад на обезбеђивању комплентног финансирања овог пројекта.
Поред представника Министарства рударства и енергетике, седници су присуствовали и генерални директор „Електропривреде Србије” Душан Живковић, преставници Министарства заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства културе, Републичког геодетског завода, „Електродистрибуције Србије”, Републичке дирекције за имовину, Завода за заштиту непокретних културних добара Краљево, општина Прибој и Нова Варош, као и представници пројектног тима за реализацију пројекта.