Мали је потписао Уговор о зајму вредан 30 милиона евра са председницом ЕБРД Одил Рено-Басо, док је Ђедовић Хандановић потписала споразуме о донацијама Швајцарског државног секретаријата за економске послове (SECO) у износу од 4,5 милиона евра и Европске уније у оквиру Регионалног програма енергетске ефикасности (REEP) вредан три милиона евра.
Заједно са раније потписаним споразумом о бесповратним средствима SECO вредним три милиона евра, обезбеђено је 40,5 милиона евра за реализацију пројекта.
Први потпредседник Владе је рекао да је потписивање овог уговора са ЕБРД изузетно важно за нашу земљу јер ће допринети здравијој животној средини кроз побољшање квалитета ваздуха, коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије и повећању енергетске ефикасности.
У наредном периоду настављамо да улажемо у сектор енергетике, где реализујемо велике инвестиције предвиђене планом „Скок у будућност – Србија 2027“, навео је Мали и додао да на тај начин осигуравамо поузданост снабдевања и пратимо убрзани развој наше привреде.
Према његовим речима, улагања у здравију животну средину, која директно доприносе побољшању квалитета живота наших грађана, остају на врху приоритета Владе Србије, због чега ће бити настављена улагања и у тој области.
Ђедовић Хандановић је рекла да је ЕБРД један од најважнијих партнера Србије у енергетској транзицији и да се од данас сарадња са том институцијом у области ОИЕ проширује и на област даљинског грејања.
Она је предочила да за одрживу енергетику и смањење загађењa није довољно само да производња електричне енергије буде из чистих извора, већ је важно да улажемо и у модернизацију топлана и у чистије изворе топлотне енергије, што овим пројектом и постижемо.
У претходном периоду радили смо на увођењу биомасе у системе даљинског грејања, док ће кроз овај пројекат топлане у Србији почети да користе и соларне колекторе, топлотне пумпе, отпадну топлоту, геотермалне изворе, уз пратећу модернизацију топловодне мреже, истакла је министарка.
Према њеним речима, пројекат ће се спроводити у 10 локалних самоуправа: Бечеју, Богатићу, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Нишу, Панчеву, Параћину и Вршцу.
Министарка је објаснила да ће се у Богатићу уместо котларнице на угаљ прећи на коришћење геотермалне енергије, а у Новом Пазару уместо угља уводи се топлотна пумпа која користи отпадну топлоту из водовода.
Ђедовић Хандановић је навела да ће у Крушевцу топлотна пумпа омогућити да се отпадна топлота из система за пречишћавање отпадних вода искористи у систему даљинског грејања.
Према њеним речима, реализацијом свих планираних пројеката производња топлотне енергије из ОИЕ у Србији биће удвостручена, уз значајно повећање енергетске ефикасности и смањење емисије угљен-диоксида.
Рено-Басо је указала на тренутну зависност система даљинског грејања у Србији од фосилних горива и њихову значајну енергетску неефикасност, истакавши да је циљ овог пројекта трансформација тог система, побољшање квалитета животне средине и повећање енергетске безбедности Србије.
Она је истакла да ће локалне заједнице умногоме унапредити квалитет живота, нарочито у зимским месецима када је загађење ваздуха услед коришћења фосилних горива изузетно велико.
Укупна вредност пројекта „Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији – Фаза 1” износи 40,5 милиона евра, од чега 10,5 милиона евра чине бесповратна средства.
Потписивању су присуствовали представница Делегације ЕУ Елвира Ангуло Родригез, амбасадор Швајцарске Конфедерације у Републици Србији Урс Шмид, као и амбасадор Републике Аустрије у Републици Србији Кристијан Ебнер.
Такође, током посете председнице ЕБРД Србији, потписан је и Споразум о донацији између те финансијске институције и Министарства рударства и енергетике о техничкој помоћи Управи за финансирање и подстицање енергетске ефикасности.
Ђедовић Хандановић је рекла да ће донацијa од 2,35 милиона евра, коју је обезбедила ЕУ, бити искоришћена за повећање капацитета Управе која спроводи Програм доделе субвенција за енергетску санацију јавних објеката у Србији, а има и важну улогу у подршци грађанима да повећају енергетску ефикасност у својим домаћинствима.
Уз подршку Управе додељене су субвенције за више од 30.000 домаћинстава, а санирано је и 165 објеката од јавног значаја, навела је министарка и додала да је само прошле године субвенционисана санација 21 школе, вртића, културних центара у исто толико градова и општинa.
Ове године смо добили двоструко већи број пријава за јавне објекте, укупно 48, будући да су у буџету Републике Србије за ове намене обезбеђена два пута већа средства, предочила је она.