Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су измене Закона о финансијској подршци породици са децом спремне и да јавна расправа о томе почиње 17. јула.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су измене Закона о финансијској подршци породици са децом спремне и да јавна расправа о томе почиње 17. јула.
Мали је изразио очекивање да ће измене поменутог закона у парламенту бити усвојене током септембра, након чега може почети и њихова примена.
Први потпредседник Владе је навео да ће од септембра или октобра за свако прворођено дете бити исплаћено по 500.000 динара, а за другорођено дете родитељи ће добијати по 600.000 динара.
Он је додао да је, осим овог важног закона, за грађане Србије лепа вест и да је успешно завршена трећа ревизија аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), уз оцену те институције да је Србија светла тачка у европској економији.
Сваки постављени циљ смо постигли. Пред нама су даљи велики циљеви предвиђени планом „Србија 2027“, а кроз који ће укупно бити уложено 17,8 милијарди евра у путну инфраструктуру, образовање, енергетику, здравство и све што подиже животни стандард грађана, указао је он.
Мали је извештај ММФ-а оценио као потврду да је Србија на правом путу, и додао да је у првом кварталу ове године остварен раст БДП-а од 4,7 одсто, што је највиши раст у Европи, те да је циљ раст БДП-а од 3,8 или 4 одсто у овој години.
Према његовим речима, Србија, упркос свим изазовима, бележи рекордан раст прилива страних директних инвестиција од 4,5 милијарди евра прошле године и 2,3 милијарде евра у првих шест месеци ове године, рекордно ниску незапосленост уз рекордно високу запосленост.
Први потпредседник Владе је нагласио и да је обезбеђена додатна стабилност куповином пет тона злата чиме је Народна банка Србије подигла резерве злата на 46 тона, да Србија има рекордан ниво девизних резерви, те 700 милијарди динара на рачуну у овом тренутку уз, како је рекао, одржавање јавног дуга испод 50 одсто БДП-а.
Он је напоменуо да се све важне одлуке доносе након објективног сагледавања ствари, а упркос чињеници да није све идеално, и да су велики светски изазови и на Блиском истоку и у Украјини, Србија је спремна да реагује и на нове кризе.
Мали је прецизирао да Србија има јасан циљ да 2027. године, са организацијом Међународне специјализоване Експо изложбе, достигне 100 милијарди евра БДП-а, што ће бити три пута већи БДП у односу на 33 милијарде колико је износио пре 10-11 година.
Важно је, додао је први потпредседник Владе, да се настави са проналажењем нових извора раста у чему је литијум важна тема за Србију са којим би наша земља постала снажнија и економски и политички.
То постаје најважнија сировина без које неће моћи да се производе ни мобилни телефони ни електрични аутомобили, објаснио је он и указао на то да питања у вези са литијумом постају питања од националног значаја.
Та тема се, како је нагласио, отвара и у Србији о чему ће се разговарати са свима, али да је важно да се искористи тај потенцијал.
Мали је поручио и да би се тиме направио цео ланац вредности, уз постројење које се бави прерадом, потом са отварањем фабрика батерија, електричних возила, што би свеукупно дало између 10 и 12 милијарди евра допринос БДП-у, уз 20.000 нових радних места
Од нас зависи да ли ћемо искористити ту шансу. Хоћемо са свима да причамо како бисмо донели стратешку одлуку. То је дугорочни пројекат, све би морало да се уради по највишим стандардима, али је чињеница да је то огромна шанса за Србију, нагласио је Мали.
Он је подсетио и на то да је у априлу просечна зарада износила 825 евра, што је реални раст зарада од 10 одсто у односу на април прошле године.
У динамици смо да ћемо до децембра 2025. имати просечне зараде од 1.000 евра, да бисмо 2027. године стигли до планираних 1.400 евра просечних плата. Говоримо о великим пројектима, али водимо рачуна о грађанима, закључио је он.