Овај празник, који је уједно и државни празник Северне Македоније, прославља се 2. августа и има посебно значење у историји овог народа, јер се истог дана прослављају два велика догађаја.
Први је сећање на 2. август 1903. године, када је у Крушеву подигнут Илинденски устанак против османске власти, у коjeм је учествовало 30.000 устаника, а други је сећање на 2. август 1944. године, када је у манастиру Прохор Пчињски одржано прво заседање Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније.
У време СФРЈ, Македонци су имали статус конститутивног народа. Статус националне мањине у Србији стекли су доношењем Закона о заштити права и слобода националних мањина из фебруара 2002. године, од када убрзано развијају своју мањинску институционалну инфраструктуру.
Највећи број Македонаца у Србију, а посебно у Војводину, дошао је након Другог светског рата са подручја данашње Северне Македоније и подручја северне Грчке, одакле су протерани током грађанског рата.
Они остварују Уставом и законима гарантована мањинска права у подручју неговања културе, образовања, информисања и службене употребе македонског језика и писма.
Према резултатима Пописа из 2022. године, у Србији живи 14.767 припадника македонске националне заједнице, што је за готово осам хиљада мање него на Попису из 2011. године.
Спадају у групу територијално разасутих националних заједница, а највише их живи на територији Београда и у Јужном Банату – у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ, Качарево и у Панчеву, где је дуго било седиште њиховог националног савета, које је недавно премештено у Нови Сад.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог са поносом истиче да су Влада Србије и Покрајинска влада посвећени афирмацији вредности мултикултурализма, у чијој је основи подршка очувању и развоју националне самосвојности свих заједница.
Стога ћемо и даље предано радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика, како би Македонци у Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и животне перспективе припадника своје заједнице.