Словачке народне свечаности одржавају се још од 1919. године. Сваке године у августу, три дана почев од првог петка, у Бачком Петровцу састају се Словаци из целе Војводине, али ова манифестација премашује границе Војводине и посећују је и Словаци из околних држава и гости из Словачке. Током историје, било је неколико периода када се Словачке народне свечаности нису одржавале, али је ова традиција увек обнављана и задржала се до данас.
Тако је, у оквиру Словачких народних свечаности 1932. године, одржано конститутивно заседање Матице словачке у Краљевини Југославији са седиштем у гимназији у Бачком Петровцу, а 1949. године отворен је Музеј Словака за који су експонати прикупљани путем рада културно-уметничких друштава.
За време Другог светског рата Свечаности се нису одржавале, а њихово поновно одржавање покренуто је у августу 1945. године и одржавале су се до 1953. године. Након четрдесетогодишње паузе, Словачке народне свечаности су по други пут обновљене 1992. године, након што је обновљен и рад Матице словачке 1990. године.
Национални савет словачке националне мањине, Словачке народне свечаности прогласио је празником свих Словака који живе у Републици Србији. Садржај свечаности је разнолик, чине га културно-уметнички програми, изложбе у галеријама, разни сусрети, предавања као и разна спортска такмичења.
Словаци су једна од 24 националне мањине у Републици Србији чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма штити и чува њихов Национални савет.
Регионални културни и национални центри Словака су у Бачком Петровцу, Ковачици и Старој Пазови, а седишта најважнијих националних институција налазе се у Новом Саду.
Највећи број Словака живи у Аутономној покрајини Војводини. Према Попису становништва из 2022. године, у Србији живи 41.730 Словака, што представља демографски пад у односу на претходни Попис из 2011. када је у Србији живело једанаест хиљада Словака више (52.750). Према вероисповести, више од 90 одсто Словака чланови су Словачке евангеличке цркве аугзбуршке вероисповести.