Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је да данас обележавамо 29 година од злочиначке војно-полицијске акције "Олуја", која је 1995. године довела до масовног протеривања и страдања српског становништва из Хрватске.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је да данас обележавамо 29 година од злочиначке војно-полицијске акције "Олуја", која је 1995. године довела до масовног протеривања и страдања српског становништва из Хрватске.
Погром који је трајао четири дана, а чије последице осећамо и данас, започео је 4. августа 1995. године и проузроковао прогон више од 250.000 Срба и губитак живота око 1.700 људи, док се више од 700 и даље води као нестало.
Комесарка Наташа Станисављевић изјавила је тим поводом да Србија није и неће заборавити овај злочин.
Према њеним речима, у протекле две и по деценије, Влада Републике Србије и Комесаријат континуирано раде на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Сећање на "Олују" није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсећање на неправду која још увек траје и на обавезу коју имамо према жртвама. Наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за почињене злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове, рекла је Станисављевић.
Kомесаријат за избеглице и миграције Републике Србије одговорно брине о свим избеглим и интерно расељеним лицима. Додела стамбених решења избегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности, је један од најважнијих циљева Владе Републике Србије и Комесаријата уз пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучића.
У овој години смо определили више од 400.000.000 динара за јединице локалних самоуправа како бисмо омогућили збрињавање избегличких и интерно расељених породица.
Комесаријат је до данас помогао укупно 53.445 породицa које су добиле неку врсту помоћи, од чега је 40.155 породица избеглица из бивших република СФРЈ и 13.089 породица интерно расељених лица са простора Косова и Метохије.
Из Хрватске је збринуто до сада у Србији око 28.000 породица, а из Босне и Херцеговине око 12.000. Стамбено је збринуто 29.207 породица избеглица и интерно расељених лица, док је економски оснажено 23.286 породица/домаћинстава обезбеђивањем средстава за доходовне активности.
Србија је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година примила преко 600.000 људи, а још увек су у статусу избеглице 24.862 лица, од којих 17.052 из Републике Хрватске и 7.810 из Босне и Херцеговине.
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе је далеко већи, укључујући и 194.171 интерно расељено лице са Косова и Метохије. Само током 1995. године више од 190.000 лица је избегло у Републику Србију у две акције хрватске војске, „Бљесак“ и „Олуја“, са подручја сектора под заштитом УН.
Република Србија је створила услове за интеграцију, обезбедила приступ правима и адекватна средства за укључивање у здравствени, социјални, образовни систем, приступ тржишту рада, помоћ у решавању стамбених потреба и економском оснаживању.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи. У овом тренутку у стању потребе, односно нису у могућности да сами реше своје стамбене потребе је још скоро 8.000 породица избеглица и око 15.000 породица интерно расељених лица.
Станисављевић је поручила да се никада нећемо сложити са Републиком Хрватском по питању погрома који се десио током „Олује“, коју они славе као своју ратну победу, а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни.
Увек ћемо подсећати и њих и међународну заједницу на то да је сама природа овог злочина антицивилизацијска и антиевропска и да је недопустиво да буде некажњена и осуђена, што представља срамоту и једних и других, с обзиром на то да за овај злочин и етничко чишћење још нико није одговарао.
Државотворно руководство, које брине о свим Србима ван граница Србије, даје јасну поруку да је матица Србија увек била и биће сигуран дом свим Србима, ма где се они налазили, закључила је комесарка.
Помен жртвама „Олује“ биће одржан 4. августа 2024. у 11.30 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије, наводи се у саопштењу.