Мацура је оценила да је погромом расељено више од 220.000 Срба са простора северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна и да је највећи број њих своје ново место под сунцем пронашо управо у Србији.
Министарка је навела да је Србија, као и много пута пре или после, показала висок степен солидарности и жеље да се интеграција спроведе у пуном обиму и да скоро три деценије касније избегли из Хрватске у Србији шире своје породице, школују се и учествују у друштвено политичком животу, равноправно са грађанкама и грађанима који су рођени у Србији.
Она је оценила да су демографске последице „Олује“ довеле до тога да се данас у Хрватској рађа мање Срба него других националности, а да је према доступним подацима из 2020. године у Хрватској рођено 33.270 Хрвата, 586 Срба и 674 Рома.
Како је објаснила, подаци из пописа 2021. године показују да Срби у Хрватској чине 3.2 одсто популације, од чега је само 1.5 одсто деце, док је 6.1 одсто старијих од 65 године и углавном је реч о старијим повратницима.
Процена демографа је, према њеним речима, да ће до 2050. године услед одумирања старе популиције у Хрватској бити тек 30.000 Срба староседелаца.
Мацура је закључила да је војно-полицијска акција Олуја довела је до тога да Срба данас готово да нема на простору Републике Хрватске.