Ђурић је у изјави новинарима у Њујорку, уочи седнице Савета безбедности УН, на којој ће се разматрати шестомесечни извештај УНМИК-а о Косову и Метохији, рекао да ће се наша делегација заложити и за снажно спровођење Бриселског споразума и формирање Заједнице српских општина.
Сутра ћу се осврнути и на све безочније и дрскије јавне иступе руководилаца привремених институција који сада јавно говоре и хвале се тиме да не намеравају да успоставе Заједницу српских општина (ЗСО), рекао је министар.
Он је навео и да ће Србија на седници бити чврста у заштити права српског народа на Космету и најширој међународној јавности представити све оно што се дешавало у периоду између два извештаја УНМИК-а.
А оно што се дешавало је управо страшно. Србима на Косову и Метохији су између два извештајна периода ускраћена додатна колективна права, рекао је он је и подсетио на то да је у том периоду режим премијера привремених институција самоуправе у Приштини организовао упад у привремене органе у којима ради 5.800 Срба.
Према његовим речима, упадом у ове привремене органе онемогућене су неке од најосновнијих услуга за српско становништво на северу Косова и Метохије, чиме се доприноси стварању немогућих услова за живот за српски народ.
Он је истакао да је наша порука читавој међународној заједници да се на примеру Срба у АП Косову и Метохији данас "мери и види" ко жели да стане, како на страну Повеље Уједињених нација, као и на страну најосновнијих принципа хуманости.
Говорећи о Србима који живе у АП КиМ, Ђурић је оценио да је читав један народ у Европи у 21. веку изолован, ускраћен за најосновније услуге и гетоизиран.
Према његовим речима, нама је на Косову и Метохији неопходна нулта толеранција ка гажењу колективних политичких, економских, културних и других права невећинских заједница, српске заједнице највише, пошто су Срби највише на удару.
Али на удару су и Горанци, Бошњаци и Роми. Дакле, сви они који се не уклапају у матрицу и у шаблон Куртијеве етнонационалистичке политике, напоменуо је Ђурић.
Он је истакао и да Србија није у сукобу са албанским народом.
Ми желимо на читавом Балкану, и то показујемо и кроз наш однос са Албанијом, један другачији, ка будућности оријентисан однос са албанским народом. Поготово то желимо у односу на људе који живе на Косову и Метохији, за које не желимо да буду таоци Куртијеве националистичке политике. Али истовремено ћемо врло чврсто инсистирати на томе да права Срба не смеју бити гажена, поручио је министар.
Ђурић је најавио да ће говорити и о политичким затвореницима и додао да имамо 86 српских политичких затвореника, од којих су многи у правом смислу те речи политички затвореници, људи који су вансудски задржани.