Државна секретарка Министарства Сандра Докић истакла је да је, упркос изазовима, ресорно министарство предузело низ неопходних корака и да је усвојен Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године, први документ такве врсте у Србији, који представља кључни корак ка повећању отпорности најрањивијих сектора.
Докић је напоменула да је дефинисано 25 приоритетних мера прилагођавања, које су неопходне да би се умањили будући губици и унапредила спремност друштва на климатске ризике.
Посебан акценат стављен је на сектор пољопривреде, где су штете у претходним годинама биле изразито високе, рекла је она и подсетила на то да је Европска комисија у Извештају о напретку Србије за 2024. годину констатовала добар напредак наше земље у области заштите животне средине.
Према њеним речима, Министарство заштите животне средине је по узору на ЕУ успоставило систем за издавање дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште оператерима енергетских и индустријских постројења, који је дигитализован и оперативан.
Она је указала на то да је систем мониторинга, извештавања и верификације један од кључних захтева ЕУ у процесу преговора за чланство и предуслов за улазак у Систем трговине емисијама по приступању Европској унији.
Свесни изазова које климатске политике ЕУ доносе, интензивно радимо и на специфичном плану имплементације Директиве о систему трговине емисијама Европске уније, који ће нам омогућити да јасно сагледамо позицију Србије, могућности и прилике за преговоре. Ово је кључан искорак који нас припрема за примену европских правила о декарбонизацији и енергетској транзицији, поручила је Докић.
Конференција је организована у сарадњи са представницима Уједињених нација у Србији и Програмом УН за развој (УНДП), уочи глобалне конференције УН о климатским променама COP29, која се ове године одржава у Азербејџану.