Директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Републике Србије Милан Пекић изјавио је данас да је у Србији у првих девет месеци ове године заплењено 3,3 тоне разних врста наркотика, у приближно 10.000 заплена.
Директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Републике Србије Милан Пекић изјавио је данас да је у Србији у првих девет месеци ове године заплењено 3,3 тоне разних врста наркотика, у приближно 10.000 заплена.
Пекић је на конференцији „Победимо зависност заједноˮ, коју је организовала Канцеларија за борбу против дрога, поводом обележавања новембра као месеца борбе против зависности, рекао да је у Србији забележен пораст у производњи дрога кокаина и марихуане, које се најчешће користе у земљи.
Директор Канцеларије је навео да је марихуана једна од најчешће коришћених дрога, али је проблем што је кокаин постао друга врста дроге, а раније је био резервисан само за људе веће платежне моћи, а сада је у већини земаља Европске уније постао основна врста дрога.
Он је као забрињавајућу чињеницу навео процену Интерпола да 86 одсто група организованог криминала, од којих се 50 одсто бави кријумчарењем наркотика, има могућност да сав новац који стекне уведе у легалне токове, па тако постоји опасност за сиромашне земље да постану земље организованог криминала.
Пекић је указао на то да је Србија испод просечног нивоа када су у питању наркотици, али да дрога не чини проблем само једне владе и министарств,а већ целог друштва.
Ми као друштво морамо да схватимо да не можемо олако да прихватамо да наше дете користи било коју психоактивну супстанцу. Превенција мора да крене од породице јер је она најбитнија, често кривимо децу, али они су онакви како их ми усмеравамо, рекао је он.
Директор Канцеларије је додао и да постоји много синтетичких производа који су лако доступни и да је Канцеларија за борбу против дрога иницирала да се измене законска решења када су у питању снус и никотински производи и да је успела да снус и никотинске врећице регулише новим законом.
Директорка Специјалне болнице за болести зависности Диана Ракетић истакла је да се у тој институцији бележи стагнација и пад опијатских зависности, али да се све више пацијената јавља због проблема злоупотребе стимулативних супстанци удружених са алкохолом.
Ракетић је рекла да значајан проблем праве и бихевиоралне зависности – патолошко коцкање и клађење, чији се значајан пораст увиђа после пандемије коронавируса.
Она је навела да се у болници примају пацијенти од 16 година, али да је највећи број пацијената узраста од 25 до 45 година и да су то најчешће ожењени мушкарци који имају децу.
Директорка Специјалне болнице за болести зависности је додала и да мање од 10 одсто пацијената који имају проблем зависности тражи помоћ, објаснивши да уколико пацијент то жели да учини потребан му је упут од лекара и члан породице са којим би дошао.
Ракетић је као предлог лечења навела и различите програме који трају годину или две године, али и клубове за лечење зависности од коцке и алкохолизма.
Велики број људи је ван домашаја стручне помоћи и на овај начин апелујем да сви на свој начин охрабримо те младе људе да потраже стручну помоћ, закључила је она.