Селаковић је у обраћању присутнима истакао да је наша земља у потпуности посвећена принципима и приоритетима Унеска, као и остваривању заједничких циљева и иницијатива унутар УН, укључујући и иницијативу за успостављање посебног циља за културу након 2030. године.
У том оквиру, како је поручио, спремни смо за наставак и свестрано унапређење досадашње сарадње са Унеском и државама чланицама.
Министар је подсетио на то да је српска културна баштина на Косову и Метохији и даље, у 21. веку, једно од најугроженијих културних добара у Европи.
Он је упозорио на то да су насртаји на српску баштину, покушаји преименовања и фалсификовања историје постали готово свакодневица, подсетивши на то да се само у периоду 2023-2024. догодио 31 напад, од којих је већина била усмерена на уништавање и скрнављење културних добара.
Такође, патријарху Српске православне цркве је у мају ове године без образложења био забрањен боравак на Косову и Метохији у оквиру његових редовних дужности, напоменуо је Селаковић.
Министар је нагласио да је нарочито био драматичан период после окончања ратних сукоба на АП Косово и Метохија у јуну 1999. године.
Наиме, тада је, у организованим нападима, оскрнављен, оштећен или у потпуности уништен велики број српских цркава и манастира. Са лица земље су трајно уклоњена, применом експлозива, и нека дела српског средњовековног градитељства и сликарства XIV и XV века, навео је он.
Према његовим речима, страдали су, међу многим другим, и неки од небично вредних српских споменика, попут манастира Светих арханђела код Призрена, манастира Девич и још неколико средњовековних цркава у самом граду Призрену.
Министар је прецизирао да су уништене, спаљене и оштећене 34 цркве и манастири и разрушена три гробља.
Селаковић је нагласио да је потребно скренути пажњу и на још један особен аспект угрожавања српских средњовековних споменика на Косову и Метохији, чак и оних који су светска баштина, путем фалсификата, објаснивши да се то чини, пре свега, кроз кривотворење података о њиховом пореклу.
Он је истакао да у име изузетне универзалне вредности, чије је очување једна од кључних мисија Унеска, и у име историјске истине, ова изложба буди и позива савест јавности, као и да она стоји насупрот сваком насиљу и кривотворењу.
Такође, како је објаснио, изложба сведочи и о неопходности и племенитости мисије заштите културног наслеђа човечанства.
На отварању изложбе у седишту Унеска присуствовали су и патријарх српски Порфирије, владика рашко-призренски Теодосије, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, бројни представници Унеска, као и представници дипломатског кора.