На конференцији су представљени резултати имплементације мера социјалне инклузије ове осетљиве друштвене групе на локалном нивоу у протеклом периоду и указано на изазове интеграције са којима се и даље суочавају.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов указао је на то да су локалне самоуправе кључни партнери у имплементацији Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године.
Он је објаснио да је једно од основних начела Стратегије локализација мера, односно прилагођавање локалном контексту и подршка локалном учешћу у циклусу јавне политике за Роме и Ромкиње.
Министарка за државну управу и локалну самоуправу Јелена Жарић Ковачевић поновила је да су јединице локалне самоуправе прве на линији имплементације националних политика и од њих директно зависи стварање бољих услова за живот свих грађана.
Према њеним речима, важно је радити на јачању капацитета јединица локалне самоуправе да прикупљају релевантне податке о реалним потребама заједнице у контексту социјалног укључивања.
Такође, како је додала, улога локалне самоуправе може да буде кључна и у подршци међусекторској сарадњи на локалном нивоу, посебно међу пружаоцима услуга.
На тај начин, могу се створити одрживи системи који подржавају добробит и развој свих припадника ромске националне мањине, посебно оних најугроженијих, истакла је министарка.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева указала је на то да социјална инклузија захтева свеобухватан приступ на свим нивоима и укључивање свих заинтересованих страна.
Она је поручила да Европска унија пружа снажну подршку Србији у испуњавању обавеза из Познањске декларације, промовишући једнаке могућности за све грађане.
До сада је ЕУ финансирала пројекте који обезбеђују трајно становање, лична документа, подршку мерама за отварање радних места, доделу стипендија, а наставићемо са подршком кроз оперативни програм за социјалну инклузију, подвукла је Халачева.
Шеф Мисије Савета Европе у Београду Јанош Бабић је истакао да сама чињеница да се 135 локалних самоуправа одазвало позиву и доставило податке о мерама социјалне инклузије Рома указује на препознавање важности ове теме и спремност да се релевантна питања адресирају на локалном нивоу.
Међутим, како је додао, подаци показују и да је у наредном периоду важно радити на успостављању или унапређивању кључних предуслова за успешну имплементацију мера социјалне инклузије.
Шефица Одсека за унапређење положаја Рома у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Софија Османовић презентовала је извештај о имплементацији мера социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу.
Она је, између осталог, изнела податке о издвајањима буџетских средстава за унапређење положаја Рома, броју усвојених локалних акционих планова, формираних Савета за социјално укључивање Рома, мобилних тимова за инклузију Рома, броју координатора за ромска питања, те о ситуацији када је реч о образовању, запошљавању, здравственој заштити и становању ромске популације на локалном нивоу.
Координаторка програма „Интеграција Рома III“ – заједничког програма Савета Европе и Европске уније, Драгана Јовановић Аријас представила је регионалну базу података социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу.
Примере добре праксе представили су помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права Града Крагујевца Гордана Дамњановић и председник Удружења грађана „Отворено срце“ Синиша Маринковић.
Након дискусије, завршну реч и сумирање резултата скупа дала је државна секретарка Стана Божовић.
Конференцију је водила помоћница министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нина Митић, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.