Селаковић је подсетио на то да ће зграда некадашње фабрике хартије Милана Вапе, а потом седиште Југошпеда у Београду, саграђена почетком прошлог века, бити ново седиште нашег најпосећенијег музеја.
Министар је навео да ће у Булевару Живојина Мишића, односно новом делу Београда на води, бити једно од најважнијих културних седишта не само у нашој престоници и у Србији, већ на читавом Балкану.
Управо захваљујући победничком архитектонском решењу, које ће бити разрађивано и спровођено, уверен сам у то да ће Београд добити једну фантастичну симбиозу старе класичне, индустријске и модерне архитектуре, нагласио је он.
Министар је подсетио на то да ће Музеј Николе Тесле, уместо досадашњих 250 квадратних метара, преласком у нови простор, добити своју „нову кућуˮ на готово 6.000 квадратних метара.
Селаковић је рекао да је у 2024. години Музеј Николе Тесле посетило рекордних више од 180.000 посетилаца.
Уверен сам у то да ћемо реализацијом овог пројекта, као дела плана „Скок у будућност Србија 2027“ Београд учинити још препознатљивијим на културној мапи Балкана, Европе, али и света, поручио је он.
На међународни конкурс од 14. октобра до 17. децембра пристигло је 46 пријава.
Друга награда додељена је ауторском тиму који чине Зоран Шобић, Марко Филиповић и Срђан Стојановић, а трећа за рад који су доставили Вилијам Пул, Џим Ричардс, Бенџамин Вокер, Иван Јовановић, Саша Поповић и Милутин Фолић.
Специјално признање на конкурсу добили су Шћепан Вронски, Анджеј Буланда, Евекина Желаг, Павел Воланин, Малгорзата Боновиш, Матеуш Соколовски, Кристијан Томшик, Јакуб Хлебовиш и Лукаш Раковски.