Мали је на 32. Копаоник бизнис форуму истакао да је Србија ушла у ред земаља сигурних за инвестиције и стабилних јавних финансија и нагласио да се наш инвестициони рејтинг заснива на расту и стабилности.
Први потпредседник Владе се осврнуо на изазове глобалне економије о којима се највише причало на прошлогодишњем скупу, посебно истичући инфлацију, коју је означио као „пошаст коју је Србија успела да решиˮ.
Он је додао да су се од тада у свету десиле велике промене, које диктирају услове економског понашања земаља.
Сада је тешко предвидети шта ће се десити сутра. Остају исти изазови који се односе на потенцијалне нове вирусе, рат у Украјини који и даље траје, као и ситуацију у Гази, а ту су и убрзани развој вештачке интелигенције, прекиди у ланцима снабдевања који су могући, царински и трговински ратови, указао је Мали и оценио да и даље живимо у глобалним неизвесностима.
Он је нагласио да није лако носити се са тим изазовима, нарочито за мале земље које зависе од тржишта светске економије, али да је Србија макроекономским параметрима које бележи показала да то може.
Први потпредседник Владе је то аргументовао подацима раста БДП-а од 3,9 одсто у прошлој години, истичући да је истовремено, просечно, економија 27 земаља чланица Европске уније расла 0,9 одсто, и навео да је наша економија први пут у историји остварила 82 милијарде евра бруто домаћег производа.
Ушли смо у зону високог раста, прешли смо пут од земље која је 2012. године имала 35 милијарди евра БДП-а у апсолутном износу, до више од 82 милијарде у 2024. години, указао је Мали.
Он је нагласио да је Србија, поред снажног раста, сачувала и стабилност јавних финансија са уделом јавног дуга у БДП-у од 44,2 одсто, док је просек задужености еврозоне 89 процената.
То говори о одговорности наше економске политике, али даје и дозу кредибилитета према грађанима да ћемо тако наставити и убудуће, поручио је Мали.
Он је додао да Србија бележи рекордно низак ниво незапослености, уз рекордне нивое запослености, будући да је у последњој деценији створено више од пола милиона нових радних места.
Први потпредседник Владе се осврнуо и на рекордне приливе страних директних инвестиција, наводећи да се прошле године по том основу у Србију слило 5,2 милијарде евра.
Мали је изразио очекивање да до краја 2027. године српски БДП премаши 100 милијарди евра, што је уједно и година уз коју је дефинисан велики инвестициони циклус кроз план „Скок у будућност - Србија 2027ˮ.
Он је подсетио на то да је у годинама иза нас Србија прошла кроз тешку фискалну консолидацију, при чему су инвестиције гурале раст, па је тако уместо некадашњих око два одсто, данас удео капиталних инвестиција у БДП-у 7,4 одсто.
Градимо путеве, пруге, болнице, школе, сву нову инфраструктуру како бисмо подигли квалитет живота и атрактивност и конкурентност земље. Према званичној европској статистици бићемо у водеће три земље по расту у 2024. години, поручио је он.
Мали је истакао и да је животни стандард грађана један од приоритета економске политике, те се тако, из године у годину, ради на томе да плате, пензије и минимална зарада расту изнад нивоа инфлације, у реалном износу.
Тако је, према његовим речима, у децембру просечна зарада износила 926 евра, пројекције су да ће до краја ове године она прећи 1.000 евра, док је минимална зарада двоцифрено увећана у јануару, трећу годину заредом, и сада износи 53.529 динара, што је велики раст у односу на некадашњих 15.700 динара.
Први потпредседник Владе је поновио да су за 10,9 одсто повећане и пензије од децембра, на просечних 436 евра, док су 2012. године износиле 202 евра, и напоменуо да ће до краја 2027. просечна плата износити 1.400 евра, просечне пензије 650 евра, уз даље повећање минималне зараде.
И то је један од начина да допринесемо расту наше економије – растом инвестиција, извоза и животног стандарда, указао је он и навео да је збир сваког макроекономског индикатора омогућио да Србија први пут оствари инвестициони кредитни рејтинг.
Мали је поручио и да на такве вести реагује тржиште капитала смањењем приноса на наше државне хартије, што, како је објаснио, значи ниже трошкове задуживања за државу, предузећа и грађане.
Једно вуче друго и то се зове убрзани раст и модернизација земље, навео је он, и додао да се српске обвезнице у домаћој валути котирају боље од румунских, мађарских и пољских, које су чланице ЕУ.
Мали се осврнуо и на организацију специјализоване међународне изложбе ЕКСПО која Србију очекује 2027. године, уз оцену да је то највећа развојна шанса у наредном периоду и да ће се наша земља свету представити на најбољи начин.
Први потпредседник Владе саопштио је и да је за 67 година, од 1945. до 2012. године, изграђено 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, док је за 12-13 година, од 2012. до 2025. године, изграђено 589 километара, а још 505 километара је у изградњи.
Он је истакао и да држава трговинским споразумима отвара привреди велика тржишта за извоз, док аранжманом са ММФ-ом осигурава наставак реформи уз подршку те финансијске институције.
Нећемо одустати од наше економске политике, од инвестиција у инфраструктуру, од реформи које спроводимо заједно са ММФ-ом. То је политика која је показала своју исправност јер смо упркос кризама показали изузетну флексибилност и наставили да растемо, закључио је Мали.