Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије саопштило је данас да у нашој земљи није забележена ниједна сумња, нити потврђен случај болести слинавке и шапа.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије саопштило је данас да у нашој земљи није забележена ниједна сумња, нити потврђен случај болести слинавке и шапа.
Држава, међутим, поступа по првом степену узбуњивања и спроводи свеобухватну и интензивну контролу на свим нивоима, с обзиром на потврду случајева заразе у појединим земљама, попут Немачке, Мађарске и Словачке.
Министарство је 21. јануара донело Наредбу о мерама за спречавање уношења слинавке и шапа, која прописује појачану контролу животиња, производа животињског порекла и хране за животиње из земаља са потврђеним случајевима, обавезно пријављивање свих сумњивих случајева ветеринарским службама, као и строге мере биосигурности на фармама, укључујући дезинфекцију, контролу уласка и изласка људи и возила.
На предлог министра Александра Мартиновића, а у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести, успостављена је СОС линија у оквиру Управе за ветерину, где грађани путем броја телефона 011/311-7100 могу да се информишу о самој болести, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу.
Такође, Министарство је преко Управе за ветерину у сталној комуникацији са надлежним органима у Србији и Европи, како би осигурало благовремено спровођење превентивних мера.
Само заједничким напорима, строгом применом биосигурносних мера и брзим реаговањем може се сачувати домаћа сточарска производња и спречити унос и ширење ове опасне болести.
Министарство апелује на све држаоце животиња, ветеринаре и друге актере у сектору сточарства да покажу максималну одговорност и примењују ригорозне биосигурносне мере, како би се спречио потенцијални унос болести у Србију.
Држаоци животиња су дужни да пажљиво прате здравствено стање животиња и строго се придржавају свих биосигурносних мера, а у случају симптома, попут везикуле на устима, језику, папцима или вимену, отежаног кретања и обилне саливације, обавезно је хитно обавестити надлежног ветеринара или ветеринарску инспекцију.
Такође, ветеринарске службе су у обавези да реагују без одлагања и спроведу све неопходне мере у случају сумње на инфекцију.
Министартво наглашава да ће свако нелегално кретање животиња унутар територије Републике бити строго санкционисано.
На фармама је веома важно придржавати се следећих мера – ограничавање уласка на фарму, при чему је дозвољен само неопходан приступ уз обавезну дезинфекцију, затим контрола кретања животиња и возила, уз обавезно уверење о здравственом стању животиња и дезинфекцију возила, као и редовна контрола здравственог стања животиња, при чему свака сумња на појаву болести мора одмах бити пријављена ветеринару.
На фарми је такође важно чишћење и дезинфекција објеката и опреме, уз коришћење одобрених дезинфекционих средстава, али и безбедно складиштење хране и воде, уз коришћење проверених извора хране за животиње.
Министарство је подсетило путнике који долазе у Србију на то да је строго забрањен унос хране животињског порекла у нашу земљу, укључујући и ону која је намењена за конзумирање од стране путника, ако у себи садржи производе животињског порекла, из земаља у којима су потврђени случајеви болести – Турске, Мађарске, Словачке и Немачке или се спроводе мере у рестриктивним подручјима, попут Аустрије.
Таква храна представља највећи ризик за уношење вируса у Србију и зато ће бити одузета од стране граничних служби Србије. Управа царина је појачала контролу путника, возила и личног пртљага. Гранична ветеринарска инспекција ће у сарадњи са Управом царина спроводити све прописане мере у складу са Наредбом.
Болест слинавке и шапа је једна од најопаснијих заразних, вирусних болести домаћих и дивљих папакара (говеда, свиње, овце и козе). Брзо се шири директним контактом међу животињама, али и преко заражених предмета, контаминираних возила, хране, воде и људи који су били у контакту са инфицираним животињама.
Људи могу да преносе вирус механички – преко руку, одеће, превозних средстава и слично.
Болест изазива велике економске губитке и захтева најстроже мере контроле, укључујући убијање и нешкодљиво уклањање заражених и потенцијално заражених животиња, успостављање рестриктивних зона, забрану кретања живих животиња и производа животињског порекла и строге мере дезинфекције и контроле кретања људи и возила.
Клинички знаци болести слинавке и шапа код животиња, по редоследу појаве симптома, су грозница (висока температура), анорексија (губитак тежине), саливација (повећано лучење пљувачке), везикуле (мехурићи) и ранице, шепавост, побачај и изненадна смрт новорођених животиња и смањена млечност.
Последњи случај болести слинавке и шапа у Србији регистрован је 1996. године на територији Косова и Метохије.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наставља да прати ситуацију и о свим новим околностима ће благовремено обавештавати јавност, додаје се у саопштењу.