У саопштењу се наводи да изјава министра одбране у Савету министара Босне и Херцеговине Зукана Хелеза на ту тему представља још једну од низа скандалозних и неприхватљивих оптужби усмерених против Србије, Републике Српске и њихових званичника.
Изјава Зукана Хелеза, бившег припадника Армије РБиХ, за „Дневни аваз” уноси додатне поделе у већ довољно осетљив систем БиХ и несумњиво доприноси да се ситуација у тој земљи квалификује као претња миру и безбедности.
У поменутој изјави износи се низ неутемељених оптужби, од тога да Србија наводно пружа заштиту лицима оптуженим за ратне злочине у БиХ, да штити Додика и Стевандића, као и да „злоупотребљава институт двојног држављанства и тзв. специјалне везе у заштити криминалаца и ратних злочинаца”.
Ова изјава очигледно је провоцирана одлуком Интерпола да одбије да изда црвене потернице за Додиком и Стевандићем, при чему те потернице БиХ нису прихваћене због тога што нису испуњавале елементарне услове и зато што су очигледно политички мотивисане.
Сама чињеница да Интерпол није прихватио потернице БиХ јасно говори о природи оптужби и осуда против Додика и Стевандића донесених у настојању да се они елиминишу из политичког живота Републике Српске и БиХ.
Неосноване оптужбе на рачун Републике Србије у вези са наводном заштитом од кривичног гоњења особа које имају двојно држављанство (држављанство БиХ и Републике Србије) нису нове и Србија је на њих детаљно одговорила, између осталог, на седници Савета безбедности Уједињених нација од 10. децембра 2024. године.
Држављанство Србије може да стекне свако ко испуњава законске услове, без обзира на његов статус осумњиченог, оптуженог или осуђеног пред било којим судом.
Стицањем држављанства у Србији не стиче се имунитет од кривичног гоњења, а надлежно јавно тужилаштво има дужност да у погледу особа за које постоји основана сумња да су извршиле неко кривично дело, а посебно ратни злочин, предузме кривично гоњење, при чему оптужени има пуно право на правично суђење.
У Србији се не може избећи кривично гоњење, али се такође не могу подизати оптужнице без постојања довољно доказа на основу којих се ствара основана сумња да је дато лице извршило ратни злочин или друго кривично дело.
Република Србија „не скрива” ни Додика ни Стевандића, који су изабрани од народа да обављају своје функције на Уставом БиХ, Уставом Републике Српске и законима прописан начин.
Наша земља је потписница Дејтонског споразума, који у потпуности поштује, а у складу са чланом 4 тог документа, има и право и дужност да се стара о поштовању међународно преузетих обавеза, укључујући ту и обавезу да охрабрује функционисање институција БиХ и ентитета у складу са Уставом БиХ.
Малициозне тврдње Хелеза иду упоредо са неспорном чињеницом да су многи веома тешки злочини против српског цивилног становништва, које је извршила војска чији је он био припадник (Армија РБиХ) остали некажњени.
Он отворено води хајку против званичника Србије и Републике Српске и злоупотребљава овлашћења која има као министар одбране у Савету министара БиХ.
Улога министра у Савету министара БиХ није да заступа само једну политичку струју, већ да говори у име целе БиХ, поштујући становишта оба ентитета – и Федерације БиХ и РС.
Обавеза министра одбране је да приликом наступа у јавности и „заступања БиХ у међународним односима везаним за питање одбране” мора водити рачуна и о интересима Републике Српске.
Политичка инструментализација кривичног гоњења, у условима готово потпуне некажњивости за злочине извршене према српском становништву, само доприноси дестабилизацији ионако осетљивог политичког и безбедносног стања у БиХ, истиче се у саопштењу.