Драгин је у изјави за Радио-телевизију Србије истакао да је важно одвојити оне који се заиста баве пољопривредом од оних којима је она хоби, као и велике системе који могу сами да функционишу, а то су фирме.
На питање када ће бити исплаћен регрес за товну јунад и регрес по хектару, он је одговорио да се оба регреса исплаћују, да ће сва средства бити исплаћена до краја 2008. године и да ће ове недеље бити уплаћено око 400 милиона динара, а следеће још око 400 милиона.
Министар је рекао да је један од закона који би требало што пре да буде у Скупштини Србије и закон о пољопривреди и руралном развоју Србије.
Тај закон дефинише и формирање агенције која ће преузети све оне послове које је досад радио трезор, а новац ће далеко лакше и једноставније и са много мање папирологије стизати до пољопривредника, објаснио је Драгин.
Према његовим речима, Европска унија очекује формирање те агенције да би отворила Србији своје фондове који су задужени и за рурални развој наше земље.
Он је нагласио да ЕУ од нас очекује да кроз закон о безбедности хране дефинишемо једно тело у држави које ће бити одговорно за квалитет хране од њеног настанка до полица у супермаркету, односно до ресторана.
Министар је најавио да би такав закон, такође, требало у што краћем времену да се нађе у Скупштини.
У два случаја која су евидентно проблематична, а то су формирање цене житарица, односно хлебног жита и цене млека затражено је да се испита монопол, навео је Драгин.
Он очекује да Врховни суд што пре донесе одлуку о томе да ли постоји монопол у формирању цена млека, односно да се испита још једном да ли житомлинска индустрија има монопол на формирање цена хлебног жита или се оно формира на принципу слободног тржишта.
Министар је оценио да је киша која је пала пре неколико недеља допринела наливању зрна код појединих култура, као што је кукуруз, и повећању приноса, али да би било добро да падне још једна киша у наредних недељу дана јер би онда принос заиста био онакав какав треба да буде.
Он је рекао да ће учинити све да обезбеди за следећу сезону и следећу буџетску годину што више средстава за постављење система за наводњавање и прецизирао да је само три одсто наших ораница под системом за наводњавање, док више од 70 одсто има перспективу да буде наводњавано.
Према његовим речима, Србија је бољи извозник него увозник хране, при чему углавном извози примарне пољопривредне производе.
То је велики проблем јер би далеко боље било да наша земља извози финалне производе будући да то доноси већи профит, објаснио је Драгин.