П:
О:
Читај ми
Буџет за НИП наредне године 47 милијарди динара
Београд,
27. октобар 2008.
Министар за национални инвестициони план (НИП) у Влади Републике Србије Верица Калановић изразила је данас очекивање да ће буџет за НИП у наредној години бити истог обима као овогодишњи, односно да ће износити приближно 47 милијарди динара.
Калановић је на округлом столу привредника са представницима Владе Србије, који је организовала "Економист медија група" у Центру "Сава", најавила да ће више од 50 одсто финансираних пројекта бити од националног значаја.
Она је оценила да улагање у инфраструктуру не припада области јавне потрошње већ је то инвестирање у будућност и подсетила на то да су у 2008. години покренути пројекти из НИП-а у вредности од приближно 30 милијарди динара.
Према њеним речима, у наредној години ће пројекти из НИП-а бити подељени по значају на националне, регионалне и локалне, при чему ће један од њих бити и финансирање инфраструктуре за пословање италијанске компаније "Фијат".
Када је реч о регионалним пројектима, Калановић је истакла да у наредној години очекује 30 различитих пројеката укупне вредности између три и четири милиона евра, уз напомену да њима припадају не само изградња путне инфраструктуре већ и туристички пројекти, као и изградња индустријских зона.
Учесницима округлог стола обратио се и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, који је саопштио да ће у наредне четири године у изградњу Коридора 10 кроз Србију бити уложено четири милијарде евра.
Он је прецизирао да ће у путни део Коридора 10, односно у аутопут од Суботице ка Димитровграду и Врању, у наредне две и по године бити уложено 1,6 милијарди евра.
Мркоњић је оценио да ће Коридор 4, који пролази кроз Румунију, бити завршен за три године, тако да Србија пре тога мора да заврши поменути део Коридора 10.
Према његовим речима, највећи део новца биће обезбеђен из међународних кредита, при чему ће путни Кориодор 10 двоструко повећати нето девизни прилив за две и по године.
Министар је такође изјавио да ће у наредне четири године у железнички саобраћај бити уложено 1,21 милијарда евра, тако да се неки делови пруге доведу до брзине од 160 километара на сат и заврше железнички чворови у Београду, Новом Саду и Нишу.
Након тога у железнички саобраћај у следеће три године биће уложено још по милијарду евра, истакао је Мркоњић и најавио да ће бити настављени радови на аутопуту од Београда према јужном Јадрану, као и деловима аутопута од Београда ка Вршцу и од Новог Сада ка Руми.
Министар трговине и услуга Слободан Милосављевић оценио је том приликом да Србија има велику шансу да привуче стране компаније из ЕУ које желе да преселе свој капитал, и најавио да ће од јануара 2009. године бити уведена тотална фискализација правних субјеката у Србији.
Он је привредницима пренео једно истраживање из Немачке, које је показало да приближно 72 одсто привредника из те земље жели да премести своју производњу у друге земље због бољих услова пословања и већих профита, а слична ситуација је и у другим државама ЕУ.
Због тога ће Србија, како је нагласио, морати да донесе читав сет мера како би додатно побољшала услове пословања и привукла стране улагаче да дођу у нашу земљу.
У циљу јачања борбе против "сиве економије", Милосављевић је најавио да ће од 1. јануара 2009. године бити проширен број обвезника фискализације и додао да ће од те обавезе бити изузет само део привредника, као што су индивидуални пољопривредни произвођачи и на пример „Телеком Србија“.
Према његовим речима, један од важних задатака ресорног министарства биће предлагање закона о заштити конкуренције који ће ускоро бити на јавној расправи, као и закон о заштити потрошача, за које постоје велики потенцијали у виду претприступних фондова ЕУ.
Он је додао да је завршен закон о електронској трговини, који може пуно да допринесе отварању нових радних места у Србији. Учествујући у расправи, министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић најавила је да ће за месец дана бити донет акциони план о динамици развоја информатичког сектора у Србији, и указала на то да се у Србији мора убрзати хармонизација прописа са ЕУ у области телекомуникација.
Она је указала на то да нам предстоји либерализација тржишта фиксне телефоније и увођење нових технологија, при чему ће до краја године бити расписани тендери за увођење "вајмекс" и ЦДМА телефоније које представљају фиксну бежичну телефонију уз могућност приступа интернету.
Матић је такође навела да се Предлог закона о поштанским услугама, који доноси нова решења усаглашена са регулативом Европске уније, већ налази у Скупштини Србије.
Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио је данас да су темељи будуће политике Србије у нафтном и гасном сектору садржани у споразуму са Русијом, чије уговарање треба да се заврши до краја године.
Он је навео да у Србији гас користи приближно 700 индустријских потрошача и 170.000 домаћинстава, и указао на то да је план да до 2015. године број гасификованих домаћинстава порасте на 400.000, а потрошња са 2,4 на 3,4 милијарде кубних метара гаса.
Када је реч о електроенергетици, министар је оценио да би до краја године требало да се распишу тендери за завршетак изградње термоелектране "Колубара Б", у вредности од 750 милиона евра, и термоелектране "Никола Тесла 3Б", чија вредност износи 900 милиона евра.
У области хидроенергетике најзначајнија инвестиција биће капитални ремонт хидроцентрале "Ђердап", а до краја године требало би да буде формирано заједничко пројектно предузеће са Републиком Српском и почну припремни радови за изградњу хидроцентрале "Бук Бијела" на Дрини, навео је Шкундрић.
Она је оценила да улагање у инфраструктуру не припада области јавне потрошње већ је то инвестирање у будућност и подсетила на то да су у 2008. години покренути пројекти из НИП-а у вредности од приближно 30 милијарди динара.
Према њеним речима, у наредној години ће пројекти из НИП-а бити подељени по значају на националне, регионалне и локалне, при чему ће један од њих бити и финансирање инфраструктуре за пословање италијанске компаније "Фијат".
Када је реч о регионалним пројектима, Калановић је истакла да у наредној години очекује 30 различитих пројеката укупне вредности између три и четири милиона евра, уз напомену да њима припадају не само изградња путне инфраструктуре већ и туристички пројекти, као и изградња индустријских зона.
Учесницима округлог стола обратио се и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, који је саопштио да ће у наредне четири године у изградњу Коридора 10 кроз Србију бити уложено четири милијарде евра.
Он је прецизирао да ће у путни део Коридора 10, односно у аутопут од Суботице ка Димитровграду и Врању, у наредне две и по године бити уложено 1,6 милијарди евра.
Мркоњић је оценио да ће Коридор 4, који пролази кроз Румунију, бити завршен за три године, тако да Србија пре тога мора да заврши поменути део Коридора 10.
Према његовим речима, највећи део новца биће обезбеђен из међународних кредита, при чему ће путни Кориодор 10 двоструко повећати нето девизни прилив за две и по године.
Министар је такође изјавио да ће у наредне четири године у железнички саобраћај бити уложено 1,21 милијарда евра, тако да се неки делови пруге доведу до брзине од 160 километара на сат и заврше железнички чворови у Београду, Новом Саду и Нишу.
Након тога у железнички саобраћај у следеће три године биће уложено још по милијарду евра, истакао је Мркоњић и најавио да ће бити настављени радови на аутопуту од Београда према јужном Јадрану, као и деловима аутопута од Београда ка Вршцу и од Новог Сада ка Руми.
Министар трговине и услуга Слободан Милосављевић оценио је том приликом да Србија има велику шансу да привуче стране компаније из ЕУ које желе да преселе свој капитал, и најавио да ће од јануара 2009. године бити уведена тотална фискализација правних субјеката у Србији.
Он је привредницима пренео једно истраживање из Немачке, које је показало да приближно 72 одсто привредника из те земље жели да премести своју производњу у друге земље због бољих услова пословања и већих профита, а слична ситуација је и у другим државама ЕУ.
Због тога ће Србија, како је нагласио, морати да донесе читав сет мера како би додатно побољшала услове пословања и привукла стране улагаче да дођу у нашу земљу.
У циљу јачања борбе против "сиве економије", Милосављевић је најавио да ће од 1. јануара 2009. године бити проширен број обвезника фискализације и додао да ће од те обавезе бити изузет само део привредника, као што су индивидуални пољопривредни произвођачи и на пример „Телеком Србија“.
Према његовим речима, један од важних задатака ресорног министарства биће предлагање закона о заштити конкуренције који ће ускоро бити на јавној расправи, као и закон о заштити потрошача, за које постоје велики потенцијали у виду претприступних фондова ЕУ.
Он је додао да је завршен закон о електронској трговини, који може пуно да допринесе отварању нових радних места у Србији. Учествујући у расправи, министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић најавила је да ће за месец дана бити донет акциони план о динамици развоја информатичког сектора у Србији, и указала на то да се у Србији мора убрзати хармонизација прописа са ЕУ у области телекомуникација.
Она је указала на то да нам предстоји либерализација тржишта фиксне телефоније и увођење нових технологија, при чему ће до краја године бити расписани тендери за увођење "вајмекс" и ЦДМА телефоније које представљају фиксну бежичну телефонију уз могућност приступа интернету.
Матић је такође навела да се Предлог закона о поштанским услугама, који доноси нова решења усаглашена са регулативом Европске уније, већ налази у Скупштини Србије.
Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио је данас да су темељи будуће политике Србије у нафтном и гасном сектору садржани у споразуму са Русијом, чије уговарање треба да се заврши до краја године.
Он је навео да у Србији гас користи приближно 700 индустријских потрошача и 170.000 домаћинстава, и указао на то да је план да до 2015. године број гасификованих домаћинстава порасте на 400.000, а потрошња са 2,4 на 3,4 милијарде кубних метара гаса.
Када је реч о електроенергетици, министар је оценио да би до краја године требало да се распишу тендери за завршетак изградње термоелектране "Колубара Б", у вредности од 750 милиона евра, и термоелектране "Никола Тесла 3Б", чија вредност износи 900 милиона евра.
У области хидроенергетике најзначајнија инвестиција биће капитални ремонт хидроцентрале "Ђердап", а до краја године требало би да буде формирано заједничко пројектно предузеће са Републиком Српском и почну припремни радови за изградњу хидроцентрале "Бук Бијела" на Дрини, навео је Шкундрић.
-
Београд, 10. септембар 2024.Пројекат аутоматизације противградне заштите
-
Београд/Мостар, 10. септембар 2024.Подршка манифестацијама које повезују Србе у матици и дијаспори
-
Свилајнац/Јагодина, 9. септембар 2024.Континуиран рад на подршци развоју инклузивног образовања
-
Ваљево, 9. септембар 2024.Специјалне јединице један од стубова безбедности земље
-
Београд, 9. септембар 2024.Размена искустава са Северном Македонијом о реформи локалне...
-
Београд, 9. септембар 2024.Размена знања и јачање сарадње у области ИКТ са Краљевином...
-
Београд/Јасеновац, 7. септембар 2024.Јасеновац место непојмљивог страдања српског народа
-
Београд/Јасеновац, 7. септембар 2024.Неговати културу сећања на велико страдање Срба у НДХ
-
Перлез, 7. септембар 2024.Породичне вредности пут духовног и културног препорода
-
Нова Пазова, 7. септембар 2024.Акција „Најбоља цена“ омогућава породицама значајне уштеде