Динкић је после потписивања овог документа, чији је циљ унапређење уравнотеженог регионалног развоја, прецизирао да ће прву трогодишњу фазу пројекта, која ће бити спроведена у општинама Мачванског и Колубарског округа, финансирати Влада Италије са три милиона евра.
Према његовим речима, најважнији задатак пројекта је оспособљавање општина за израду регионалних развојних планова, као и оснивање регионалне агенције за развој.
Министар је указао на то да ће у пројекат бити укључено 14 општина, од којих Мали Зворник и Крупањ спадају у најнеразвијеније у Србији, са приходом испод 40 одсто републичког просека.
Он је навео податак да само три општине са тог подручја – Ваљево, Шабац и Лајковац, имају доходак на нивоу Републике, и додао да ће убудуће Мачвански и Колубарски округ бити један регион, што ће допринети бржем повезивању са регионима у Европи.
Динкић је такође рекао да је Министарство завршило израду Нацрта закона о регионалном развоју, који ће у наредних 100 дана бити на јавној расправи.
Према његовим речима, намера је да се тај закон усвоји на пролеће наредне године, а најважнију новину представљаће класификација Србије на више статистичких региона, према стандардима европске статистике ЕУРОСТАТ.
То ће олакшати привредну сарадњу са Европом, објаснио је он и напоменуо да ће посебно значајно бити то што ће Колубарски, Мачвански и Златиборски округ чинити један статистички регион.
Министар је оценио да ће помоћ из других земаља на тај начин лакше долазити у Србију јер региони који се међусобно повежу подржавају једни друге и финансијски, што је много лакши пут него преко централних влада, и додао да ће кључна институција у будућим регионима бити регионална развојна агенција.
Он је потврдио да ће Влада Србије сутра размотрити предлог да се смање плате у управним одборима јавних предузећа, и оценио да би плате управних одбора требало смањити на ниво просечне плате у Србији, док би евентуално председник управног одбора требало да има виша примања.
Министар је нагласио да приликом смањивања плата треба размотрити сваки случај посебно и водити рачуна о резултатима предузећа, као и о томе колике су тренутне плате, јер оне нису исте у свим предузећима.
Ако ће буџет за наредну годину бити рестриктиван и ако морамо да штедимо због финансијске кризе, ред је да јавна предузећа буду прва која ће осетити последице тога, указао је Динкић и навео податак да данас неки директори јавних предузећа имају много веће плате од председника државе.
Такође, Мерола је нагласио да су програми који омогућавају регионалну сарадњу значајни јер се њиховим спровођењем омогућава размена искустава која може бити сврсисходнија од помоћи централне владе.
Истовремнео, Реза је навела да је Србија 17. земља која се укључује у програм „Арт Голд“, и додала је да ће програм активности и партнерства српских округа са италијанским бити заснован на информацијама које буду дале власти Мачванског и Колубарског округа.