П:
О:
Читај ми
Почетак реформе медицине рада у Србији
Београд,
7. новембар 2008.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Томислав Стантић најавио је данас почетак реформе служби медицине рада у циљу боље заштите радника у Србији.
Стантић је на отварању састанка ''Основне службе медицине рада'' у Институту за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић-Батут'' рекао да ће у наредном периоду у Србији, уз помоћ Светске здравствене организације (СЗО), бити спроведена реформа медицине рада.
Он је објаснио да је на основу двогодишњег уговора Министарства здравља и СЗО предвиђено да ова организација помогне приликом транзиције служби медицине рада ка новом моделу који су предложили СЗО и Међународна организација рада.
Државни секретар је истакао да би медицини рада требало вратити место које заслужује у српском здравству, и додао да је Европска комисија прокламовала да је здравље предуслов одрживог развоја. Координатор за медицину рада у оквиру Европског огранка СЗО Роко Ким подсетио је на то да је бивша Југославија до деведесетих година била лидер у медицини рада на светском нивоу и да је СЗО прошле године усвојила Глобални акциони план за здравље радника 2008–2017. године, у којем треба да учествује и Србија. Ким је рекао да у Европи, од 400 милиона запослених, дневно премине приближно 1.000 радника, сваке године око 300.000 њих изгуби живот због болести које су изазване послом, а око 27.000 радника настрада у несрећним случајевима. Он је прецизирао да такав неславни биланс сваке године односи у просеку четири одсто годишњег бруто националног дохотка, и нагласио да то представља кршење људских права, с обзиром на то да је СЗО прошле године у Талину прогласила здравље људским правом.
Према његовим речима, основни циљ реформе је заштита рањивих група и запослених на високо ризичним пословима, као што су деца, жене у другом стању, стари радници, емигранти, грађевински радници и други, и то кроз сарадњу и умрежавање разних министарстава. Циљ је да здравственом заштитом обухватимо и људе који немају уговор о раду, при чему мислим и на ромску децу која сакупљају секундарне сировине, рекао је Ким. Председник Међународне комисије за медицину рада Јорма Рантанен, који је и аутор поменутог модела, указао је на то да тај концепт подразумева да службе медицине рада треба да буду што ближе запосленима.
Рантанен је објаснио да је циљ новог система превенција, уз напомену да би радници морали да буду добро информисани о ризицима свог радног места и да би у свим предузећима требало да буде по једна медицинска сестра и агент за заштиту на раду који би могао да буде и техничко лице.
Он је објаснио да је на основу двогодишњег уговора Министарства здравља и СЗО предвиђено да ова организација помогне приликом транзиције служби медицине рада ка новом моделу који су предложили СЗО и Међународна организација рада.
Државни секретар је истакао да би медицини рада требало вратити место које заслужује у српском здравству, и додао да је Европска комисија прокламовала да је здравље предуслов одрживог развоја. Координатор за медицину рада у оквиру Европског огранка СЗО Роко Ким подсетио је на то да је бивша Југославија до деведесетих година била лидер у медицини рада на светском нивоу и да је СЗО прошле године усвојила Глобални акциони план за здравље радника 2008–2017. године, у којем треба да учествује и Србија. Ким је рекао да у Европи, од 400 милиона запослених, дневно премине приближно 1.000 радника, сваке године око 300.000 њих изгуби живот због болести које су изазване послом, а око 27.000 радника настрада у несрећним случајевима. Он је прецизирао да такав неславни биланс сваке године односи у просеку четири одсто годишњег бруто националног дохотка, и нагласио да то представља кршење људских права, с обзиром на то да је СЗО прошле године у Талину прогласила здравље људским правом.
Према његовим речима, основни циљ реформе је заштита рањивих група и запослених на високо ризичним пословима, као што су деца, жене у другом стању, стари радници, емигранти, грађевински радници и други, и то кроз сарадњу и умрежавање разних министарстава. Циљ је да здравственом заштитом обухватимо и људе који немају уговор о раду, при чему мислим и на ромску децу која сакупљају секундарне сировине, рекао је Ким. Председник Међународне комисије за медицину рада Јорма Рантанен, који је и аутор поменутог модела, указао је на то да тај концепт подразумева да службе медицине рада треба да буду што ближе запосленима.
Рантанен је објаснио да је циљ новог система превенција, уз напомену да би радници морали да буду добро информисани о ризицима свог радног места и да би у свим предузећима требало да буде по једна медицинска сестра и агент за заштиту на раду који би могао да буде и техничко лице.
-
Београд, 11. септембар 2024.Председник Израела у званичној посети Србији
-
Београд/Москва, 11. септембар 2024.Јачање позиција Србије на тржишту Евроазијске уније
-
Београд/Отава, 11. септембар 2024.Велики потенцијал за сарадњу са Канадом у области науке
-
Београд, 10. септембар 2024.Пројекат аутоматизације противградне заштите
-
Београд/Мостар, 10. септембар 2024.Подршка манифестацијама које повезују Србе у матици и дијаспори
-
Свилајнац/Јагодина, 9. септембар 2024.Континуиран рад на подршци развоју инклузивног образовања
-
Ваљево, 9. септембар 2024.Специјалне јединице један од стубова безбедности земље
-
Београд, 9. септембар 2024.Размена искустава са Северном Македонијом о реформи локалне...
-
Београд, 9. септембар 2024.Размена знања и јачање сарадње у области ИКТ са Краљевином...
-
Београд/Јасеновац, 7. септембар 2024.Јасеновац место непојмљивог страдања српског народа