П:
О:
Читај ми
Неопходно да се сви придржавају обавеза које прописује Резолуција 1244 УН
Београд/Њујорк,
17. јун 2009.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић затражио је вечерас од Савета безбедности УН да инсистира на томе да се сви придржавају обавеза које прописује Резолуција 1244 УН и позвао да се не охрабрују нова признавања једнострано проглашене независности Косова.
Вук Јеремић
Аутор:
Фонет
Јеремић је, обраћајући се учесницима седнице СБ УН посвећене Косову и Метохији, навео да никоме не сме бити дозвољено да игнорише одлуке те организације, и указао на то да је Резолуција 1244 УН усвојена по Седмом поглављу Повеље УН, које обавезује све стране на то да у потпуности поштују њене одредбе.
Министар је рекао да ће закључци које донесе Међународни суд правде, који треба да се изјасни о легалности једнострано проглашене независности Косова, имати далекосежне последице по целокупан међународни систем и да је стога од пресудне важности да судски процес тече неометано, без политичких притисака.
Сви морамо поштовати чињеницу да тај суд разматра овај случај. Због тога се не смеју охрабривати нова признања независности, а такође, међународне организације би морале да се уздрже од пријема у чланство сецесионистичких власти из Приштине, истакао је Јеремић.
Он је навео да УН и даље морају представљати највиши ауторитет на Косову и Метохији, као што је зацртано у Резолуцији 1244, и поновио да светска организација треба да настави своју кључну улогу у координисању свих међународних организација које у покрајини раде под њеним окриљем.
Процес реконфигурације приводи се крају, као што је наведено у извештају. Након тога не сме доћи до даљег смањивања ресурса УНМИК-а, поручио је Јеремић и упозорио на то да би смањење броја трупа КФОР-а било контрапродуктивно у тренутним околностима.
Министар је оценио да снаге КФОР-а имају корисну улогу у покрајини и да су задужене за заштиту енклава и светиња, укључујући и оне које су на листи угрожених места светске баштине коју је саставио УНЕСКО, од потенцијалних претњи, насртаја и напада.
Према његовим речима, статусно-неутрално присуство КФОР-а у покрајини и даље је неопходно да би се задовољиле легитимне безбедносне потребе локалног становништва, без обзира на етничку припадност.
Јеремић је навео да се у последња три месеца само 30 Срба вратило на Косово и Метохију, док је прошле године то учинило 500 људи, а да се 200 хиљада косовских Срба који су расељени још није вратило у покрајину.
Ово је неуспех монументалних размера. Косовски Срби желе да искористе своје право на повратак, и морамо учинити све да се они врате својим кућама, а за то је неопходно побољшати услове на терену како би се они осећали сигурно, оценио је Јеремић и подсетио на то да је поднето више од 40.000 захтева за повраћај нелегално одузете приватне имовине, на које није стигао никакав одговор.
Он се заложио за то да УНХЦР преузме функције које је раније обављала Косовска агенција за имовину како би грађани добили одговоре о имовини која им је одузета.
Јеремић се, такође, заложио и за постизање практичних резултата и усредсређивање пажње на обнављање светиња, искорењивање сиромаштва, стварање нових радних места, сузбијање криминала и побољшање јавне безбедности.
Говорећи о плану у шест тачака генералног секретара УН, он је навео да он мора бити примењен у потпуности.
Остварен је одређени напредак у том правцу, мада свеобухватна или дугорочна решења још нису усаглашена, указао је Јеремић, цитирајући део извештаја Бан Кимуна.
Он је прецизирао да разлог због чега није постигнуто више на том пољу великим делом лежи у одбијању Приштине да прихвати чињеницу да такозвани "Ахтисаријев план" није прихваћен од стране СБ УН, захваљујући, пре свега, принципијелном ставу Руске Федерације.
Јеремић се осврнуо и на питање омогућавања слободног уласка у покрајину српским званичницима, и рекао да то питање већ неколико месеци изазива раздор и прети да поништи конструктивне напоре у свим другим областима.
Тешко је замислити како бисмо могли да позитивно доприносимо дешавањима на терену ако је наша способност да блиско сарађујемо са заједницом косовских Срба на целој територији покрајине доведена у питање, упозорио је Јеремић.
Сви морамо поштовати чињеницу да тај суд разматра овај случај. Због тога се не смеју охрабривати нова признања независности, а такође, међународне организације би морале да се уздрже од пријема у чланство сецесионистичких власти из Приштине, истакао је Јеремић.
Он је навео да УН и даље морају представљати највиши ауторитет на Косову и Метохији, као што је зацртано у Резолуцији 1244, и поновио да светска организација треба да настави своју кључну улогу у координисању свих међународних организација које у покрајини раде под њеним окриљем.
Процес реконфигурације приводи се крају, као што је наведено у извештају. Након тога не сме доћи до даљег смањивања ресурса УНМИК-а, поручио је Јеремић и упозорио на то да би смањење броја трупа КФОР-а било контрапродуктивно у тренутним околностима.
Министар је оценио да снаге КФОР-а имају корисну улогу у покрајини и да су задужене за заштиту енклава и светиња, укључујући и оне које су на листи угрожених места светске баштине коју је саставио УНЕСКО, од потенцијалних претњи, насртаја и напада.
Према његовим речима, статусно-неутрално присуство КФОР-а у покрајини и даље је неопходно да би се задовољиле легитимне безбедносне потребе локалног становништва, без обзира на етничку припадност.
Јеремић је навео да се у последња три месеца само 30 Срба вратило на Косово и Метохију, док је прошле године то учинило 500 људи, а да се 200 хиљада косовских Срба који су расељени још није вратило у покрајину.
Ово је неуспех монументалних размера. Косовски Срби желе да искористе своје право на повратак, и морамо учинити све да се они врате својим кућама, а за то је неопходно побољшати услове на терену како би се они осећали сигурно, оценио је Јеремић и подсетио на то да је поднето више од 40.000 захтева за повраћај нелегално одузете приватне имовине, на које није стигао никакав одговор.
Он се заложио за то да УНХЦР преузме функције које је раније обављала Косовска агенција за имовину како би грађани добили одговоре о имовини која им је одузета.
Јеремић се, такође, заложио и за постизање практичних резултата и усредсређивање пажње на обнављање светиња, искорењивање сиромаштва, стварање нових радних места, сузбијање криминала и побољшање јавне безбедности.
Говорећи о плану у шест тачака генералног секретара УН, он је навео да он мора бити примењен у потпуности.
Остварен је одређени напредак у том правцу, мада свеобухватна или дугорочна решења још нису усаглашена, указао је Јеремић, цитирајући део извештаја Бан Кимуна.
Он је прецизирао да разлог због чега није постигнуто више на том пољу великим делом лежи у одбијању Приштине да прихвати чињеницу да такозвани "Ахтисаријев план" није прихваћен од стране СБ УН, захваљујући, пре свега, принципијелном ставу Руске Федерације.
Јеремић се осврнуо и на питање омогућавања слободног уласка у покрајину српским званичницима, и рекао да то питање већ неколико месеци изазива раздор и прети да поништи конструктивне напоре у свим другим областима.
Тешко је замислити како бисмо могли да позитивно доприносимо дешавањима на терену ако је наша способност да блиско сарађујемо са заједницом косовских Срба на целој територији покрајине доведена у питање, упозорио је Јеремић.
-
Београд/Брисел, 17. децембар 2024.Отклоњена последња препрека када је реч о примени Декларације о...
-
Београд/Париз, 16. децембар 2024.Зауставити уништавање и скрнављење српског културног блага на...
-
Београд, 13. децембар 2024.Приштина наставља са отимањем српске имовине на северу Космета
-
Београд, 13. децембар 2024.Осуда рушења хумки и скрнављења српског гробља у Гњилану
-
Београд, 7. децембар 2024.Утврдити одговорност за напад на канал Ибар-Лепенац
-
Београд, 5. децембар 2024.Посланици Српске листе спречени да присуствују седници...
-
Београд, 2. децембар 2024.Угроженост српске културне баштине на Косову и Метохији
-
Београд, 1. децембар 2024.Истрага ће показати шта се догодило у Зубином Потоку
-
Београд, 1. децембар 2024.Приштина напад на канал Ибар–Лепенац искористила у политичке...
-
Београд, 1. децембар 2024.Захтев за хитно пуштање из притвора новинара Душана Милановића