Вук Јеремић
Аутор:
un.org
Јеремић је, у говору на седници на којој се разматра најновији извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о ситуацији на Косову, истакао да су за српско становништво животни услови у покрајини и даље тешки.
Министар је у говору указао и на део извештаја генералног секретара УН у коме се помиње веома мали број Срба повратника на Косово – само 31 особа од укупно 200.000 прогнаника.
Једнострано проглашена независност представља изазов који морамо заједно настојати да превазиђемо, зарад мира и стабилности, и у име међународног права, истакао је Јеремић и додао да је косовски случај значајан тест за светску заједницу јер се ту прави избор између унилатеризма и консензуса.
Принципијелни став Србије о будућем статусу њене јужне покрајине остаје исти. Србија никада неће признати једнострано проглашену независност Косова. То остаје наша политичка, морална и правна обавеза. То је и демократска дужност, пошто је наша нација уједињена око тог фундаменталног питања, нагласио је Јеремић.
Министар је изразио захвалност великој већини чланица УН, које поштују територијални интегритет и суверенитет Србије и нису признале једнострано проглашену независност Косова.
Солидарност коју добијамо широм планете охрабрује нас да останемо чврсти у нашим напорима да се до решења будућег статуса Косова дође на миран начин, који ће бити прихватљив за све стране, навео је Јеремић.
Он је изразио жаљење што косовске власти нису показале заинтересованост да прихвате оквир о статусној неутралности приликом решавања нерешених практичних питања у покрајини и рекао да се тиме наноси штета становницима Косова.
Према његовим речима, Србија снажно верује да неслагања око статуса не смеју да утичу на одлучност да се заједнички делује на побољшање живота житеља покрајине.
Он је указао на то да се у извештају генералног секретара хвали политика конструктивног ангажмана коју заступа Београд, и да се одаје признање прагматичном приступу у решењу практичних питања.
Јеремић је навео да су се скоро сви Срби вратили на своја радна места у Косовској полицији, захваљујући укључивању Београда у тај проблем, што је допринело побољшању безбедносне ситуације, нарочито у српским енклавама.
Кад је реч о раду Међународног суда правде, пред којим у децембру почиње расправа о легалности проглашења независности Косова, министар је оценио да тај суд треба да ради без политичких притисака, који се огледају кроз нова признања независности те покрајине.
Јеремић је навео да УН, са својом цивилном мисијом, остају незаобилазан чинилац на Косову и додао да је веома важно да СБ УН настави да подржава присуство Унмика као значајног стуба мира и стабилности.
Он је, говорећи о питању правосуђа, рекао да се није далеко одмакло по питању територијалне јурисдикције за суд у Косовској Митровици, где би судије и тужиоци требало да буду бирани према етничком саставу становништва.
Министар је подсетио на то да је Протокол о сарадњи, који су потписали МУП Србије и Еулекс, статусно неутралан и ослања се у потпуности на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.
Јеремић је похвалио и сарадњу тужилаца Еулекса и српског Тужилаштва за ратне злочине у вези са случајем трговине људским органима у "Жутој кући" и озлоглашеним затворима и центрима за ликвидације које је контролисала ОВК, попут оног у селу Клечка, у општини Липљан.
Министар је рекао да су и по питању царина постигнути резултати у сарадњи са Еулексом и да се размењују информације у вези са шверцом и додао да је неопходно да Кфор, као статусно неутрална мисија, остане на Косову да би штитио српске енклаве и манастире од претњи и напада.
Такође, Јеремић је нагласио да се Србија противи најавама да ће Косовска полиција преузети обезбеђење споменика на Газиместану од Кфора и истакао да је то свето место за Србе које је Кфор одлично штитио и од критичне је важности да настави да га штити заједно са другим светилиштима.
Министар је упутио позив светској организацији да спречи уништавање српског културног наслеђа у покрајини, при чему је посебно указао на тежак положај у коме се налазе манастири и цркве Српске православне цркве.
Он је навео пример пљачке средњовековног комплекса у планинама изнад Призрена и додао да власти етничких Албанаца одбијају да преиспитају нечувену одлуку да се забетонирају остаци двапут уништене српске цркве у центру Ђаковице, покушавајући на тај начин да избришу сваки траг њеног постајања.
Ово је трећи пут да покрећем ово питање у УН. Зар је могуће да је међународна заједница беспомоћна да то спречи. Да ли постоји воља да се спречи ово културно чишћење, запитао је Јеремић.
Поводом локалних избора које су косовске власти расписале за 15. новембар, Јеремић је навео да су ти избори изгубили легитимитет пошто је одлучено да се не одрже према статусно неутралном оквиру, какав предвиђа Резолуција 1244.
Према његовим речима, ОЕБС их неће надгледати, а УН их неће оцењивати и под тим условима је немогуће да их Србија подржи.
Он је оценио да данас, у 21. веку, ниједна држава изолацијом не може да постигне успех и нагласио да се Србија бори за свој територијални интегритет мирним путем, истовремено осигуравајући своју европску будућност.
Централни стратешки приоритет Србије је чланство у ЕУ, а Београд је спреман да решава све проблем за преговарачким столом, а не на бојном пољу, закључио је министар спољних послова Србије.